Хуманост Милорада Јурковића, познатијег као столар Миле, препознали су људи широм Србије, али и региона, и то с ваљаним разлогом.

Наиме, Миле скоро пет година бесплатно прави столице за храњење беба и поклања их људима слабијег материјалног стања и родитељима са више дјеце. А услов је само један - да се столица када је дијете прерасте не продаје, већ прослиједи некоме коме је потребна. 

Настањен у насељу Раковац, у општини Беочин у близини Новог Сада, овај човјек великог срца и добре душе за "Независне" казује да, када је на Фацебоок страници "Столар Миле" објавио да поклања столицу, није ни слутио да ће његова хуманитарна мисија досећи размјере које има данас.

- Када сам прву столицу објавио на профилу, написао сам: 'Ово је столица за храњење беба, коме треба, нека се јави, ја је поклањам. Само нек се деца рађају'.  Од тада па до данас та реченица се стално спомиње, и шта ће нам шта више, нема већег блага од здравог, срећног и насмејаног детета. Ниједно дете никада није заплакало седајући у столицу коју сам направио - поносан је Миле.

Како казује, идеја о производњи столица дошла је сама по себи.

- Нисам био свестан да ћу сам себе увући у целу ову причу када сам објавио да поклањам прву столицу 9. маја 2015. године, а изреволтиран ценама оваквих столица у неким радњама. Прича се ширила муњевитом брзином и сада смо дошли до 1.930 подељених столица - објашњава Миле.

Када се прочуло да овај добродушни столар прави и поклања столице, стизао му је велики број порука од људи из цијелог региона у нади да ће баш они добити дрвену столицу коју је Миле израдио с љубављу.

- На почетку израде столица користио сам свој материјал, а када бих остао без материјала, извињавао сам се људима, молио их да сачекају, говорио да ће столице бити готове када опет дођем до матријала. А онда су се једног дана отворила врата моје радионице, а испред је био шлепер са материјалом, фирме су довозиле палете, и тако се све то омасовило - прича Миле.

Кроз шалу каже да је он можда као нека грудва снијега која је покренула лавину, те да му се пуно људи јавља и казује да би по његовом узору урадили нешто хумано.

* Ја им кажем: Немојте гледати мене као узор, гледајте себе као узор, будите бољи од себе, немојте бити бољи од мене - поручује Миле.

Миле је незапослен, као и његова супруга. Школују двоје дјеце, сина и кћерку. Десет година су били подстанари, а из подстанарског дома градили су своју кућу.

- Још немамо струју, узимам од братове куће, јер је запело негде око папирологије. Али када дођем кући, схватим оно најважније - да су ми деца здрава, а свега осталог ће бити. Материјално брзо протрчи кроз руке, увек навече можете да заспите богати, а да се ујутро пробудите сиромашни - прича Миле.

Породицу издржава свирајући хармонику. Како каже: "Ја сам хармоникаш, можда једини хармоникаш који плаћа порез на свирање хармонике и своју децу сам тако отхранио и одшколовао."

- Подршка моје породице је велика и када сам видео да ова моја прича креће узлазном путањом, сео сам са супругом да се договоримо да ли ми то можемо да изнесемо. Она ми је рекла да ћемо моћи, да стоји иза мене, а и мој син се укључио у акцију и кћерка помаже - поносан је Миле.

Столице које Јурковићи породично израђују нашле су своје мјесто и у домовима у Источном Сарајеву, Бањалуци, Дервенти, Прњавору... А Милетова хуманитарна мисија је отишла пуно даље од столица за храњење дјеце, јер он данас путем своје странице уз помоћ других људи старим и изнемоглим сређује животни простор, болесној дјеци набавља потребне лијекове, играчке...

Казује Миле, иако има људи који сумњају у његову хуманост, да никада није наплатио свој рад, да ниједна столица није продана, односно да је било столица које су од њега узимали ресторани, а новац уплаћивали болесној дјеци. И свог сина је завјетовао да, ако настави његову хуманитарну мисију, никада не смије продати ниједну столицу.

Награде

Миле Јурковић је крајем прошле године добио награду "Хуманиста године" од српске дијаспоре у Њујорку. Како казује, био је одушевљен, али је позив да присуствује додјели награде и борави 10 дана у Њујорку одбио и замолио организаторе да новац који би потрошили на њега уплате болесној дјеци, јер како казује: "Зар ја своје очи да храним гледајући Њујорк, а знам да нечије очи плачу." Путем видео-линка послао је захвалу организаторима и позвао их да када дођу у Србију да буду његови гости.

И Александар Вучић, предсједник Србије, Милета је одликовао Сретењским оредном.

- Када од председника државе добијете награду за хуманитарни рад, а на којем стоји државни грб, то мора бити сатисфакција и знак да сте на правом путу. Али највеће награде су ми свакао осмеси и захвалност људи којима смо помогли - казује Миле.

Задња у низу награда, а која ће му бити уручена у фебруару, је од "Вечерњих новости". Столар Миле ће добити плакету намијењену најплеменитијим појединцима, чиме се одаје признање појединцима и колективима који су својом храброшћу, добротом и одважношћу задужили читаво друштво.