Током марша "Стазом егзодуса" поводом обиљежавања 28 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена, и ове године истицане су ратне заставе такозване Армије БиХ и "Исламске државе" уз спорадичне повике "Текбир" из колоне возила која је пролазила кроз Стог, јавио је извјештач Срне.

Ни након 28 година није познато гдје су тијела 129 Срба које су на монструозан начин на подручју Возуће и Озрена убили припадници тзв. Армије БиХ и џихадисти, и док поједина бошњачка удружења данас славе некакав "Дан ослобођења Возуће" истицањем ратних застава такозване Армије БиХ и "Исламске државе" уз повике "Текбир", породице несталих Срба тугују.

Фото: srna.rs

Радушка Павловић, која је на Возући изгубила сина Слађана чије посмртне остатке још није пронашла, изјавила је Срни да њену бол могу да разумију само мајке које попут ње и даље траже своје синове.

Она каже да је син заробљен жив.

- Да ми је да сина пронађем, да га сахраним, да знам гдје ћу запалити свијећу - каже Павловићева која је данас у Стогу, одредишту Марша "Стазом егзодуса" који је јутрос кренуо из Тумара поводом 28 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена.

На данашњи дан 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута је офанзива која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".

Уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ која је бројала 23.000 војника, тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.