Уколико чујете звук моторне тестере у селима око Пожеге, врло је могуће да у шуми ради један од најмлађих рабаџија у Србији.

Ратко Марковић из села Роге код Пожеге иако тек дванаестогодишњак, већ има завидан рабадзијски стаж.

Цијели свој љетни распуст провео је са оцем у шуми. Устаје раном зором, како би све припремио, доручкује и креће на посао, тако необичан за тако мало дијете, јер је резервисан само за оне најхрабрије. 

– Од малих ногу идем са татом на посао и тако највише волим да проводим своје слободно вријеме. Полако сам научио све да радим, понекад чак и кријући. Прво сам само доносио воду, а касније кад су видјели да знам и да могу, повјерили су ми и неке мало теже послове. Научио сам чак и да обарам стабла, тата ми је све показао. Ипак, тај посао и даље ради он, а ја послије качим трупац на ланац за коња и тако безброј пута на дан, док на лагеру не буду сва дрва која је тата тај дан посјекао – прича Ратко.

Вјерни другар у овом тешком послу му је коњ Цветко, а под Ратковом командом за дан извуку више од 20 кубика дрва. Једно стабло тешко је око тону, и простом рачуницом може се закључити колико тежине се превали преко ових малих леђа. Ипак, само тако може да помогне тати, а на тај начин и цијелој породици да се заради неки динар. Иако још увијек само дијете, Ратко има свој радни комбинезон, али и навике на ком би му позавидјели многи. Кад заврши са послом у шуми, одмах наставља и у домаћинству.

– Он је моја десна рука, много сам поносан на њега. Док је био млађи није желио да се одваја од мене и тако смо кренули заједно у шуму. Учио сам га само да пази како на себе тако и на све који се налазе око њега. Шума може бити јако сурова и опасна, уколико не познајете све њене законе. Посао јесте тежак, али мора да се ради. Срце ми је пуно што већ сада видим да ће од њега бити човјек. То само рад може од њега направити – рекао је Слободан.

Сви мјештани чули су за малог Ратка и за њега имају само ријечи хвале, јер не само да помаже оцу у шуми него и свим комшијама онда кад затреба. Кад се организују мобе у овом крају, он је први на свакој, и својим малим, али спретним ручицама завршава обавезе као да је велики. Највећа његова жеља јесте да за неколико година постане професионални дрвосјеча, јер иако тежак, за њега, како каже, љепши посао не постоји.

– То највише волим, немам намјеру да одем из села у ком сам рођен већ да овдје останем. Знам да само радом могу да се изборим да живимо боље. Циљ ми је да зарадим довољно новца, како бих једног дана могао да купим трактор, јер би тако могао да радим све пољопровредне послове – каже мали рабаџија.

Од своје мале зараде, коју више него заслужено добија од оца,  успио је да уштеди нешто новца и потроши онако како је желио. Ипак, он није купио ни нов модел мобилног телефона, нити модерну јакну – Ратко је купио малу моторну тестер, пише Србијаданас.