Геронтолошки дом у Панчеву има 230 корисника. Међу њима се често роде и неке љубави. Сад имају два пара који живе заједно и брину једни о другима у позним годинама.
Стево Стојаковић је из Сиска, а Нада Фибишан из Панчева. Заједнички живот у дому их је толико зближио да су почели да живе у истој соби.
Прије осам година почели су да се друже у заједничким просторијама са осталим корисницима, а сада се не раздвајају и не могу једно без другог.
Фото: rts.rs/screenshot
- Са њим ми је супер. Лепо се слажемо и брзо смо нашли заједнички језик, често кад нешто помислим и он каже да је мислио исто - прича Нада Фибишан, корисница Геронтолошког дома у Панчеву.
Стево Стојаковић истиче да је су им највише помогле комшије: „Седели смо у ходнику и ја сам тако нешто замислио и она је то приметила“.
Бранко Пурић и Олга Симић кажу да су им много љепши дани откад су заједно. Веома су активни, највише воле да шетају и дневно пређу и до шест километара, а увече се одмарају уз друштвене игре.
- Неки пут играмо карте. Једино што се не слажемо – она је звездаш, а ја партизановац. Неки пут се и посвађамо, али после три сата ето је трчи код мене - објашњава Бранко.
- Све што ми треба он иде и купи, а ја поспремим собу - наводи Олга.
Љубав у позним годинама је и велики изазов за запослене у геронтолошком дому, јер морају помно да прате све промјене емоција код својих корисника.
- Љубав у позним годинама је, гледајући њих, најлепше што су доживели. Она представља неки вид мира и спокоја из разлога што се у тим годинама мењају приоритети, а свакако и врста задовољства - истакла је Тања Лукић, директор Геронтолошког центра у Панчеву.
Велика подршка запослених и разумијевање свима који су у геронтолошком дому је веома важна, а када се пронађе сродна душа лакше се може започети и нови живот.
