Од почетка 2022. године, тачније 11. 01. и 12. 02. 2022. године, на друштвеној мрежи „facebook” појавили су се снимци из Бужима са униформисаним особама, ратним заставама и узвицима “Алаху екбер“. Ови инциденти не само да су прекидач који мора упалити аларм у домаћим безбједносним агенцијама, већ су и сигнал водећим земљама у борби против међународног тероризма на потенцијалну терористичку опасност из екстремистичких елемената у БиХ.

Да је Босна и Херцеговина плодно тло за дјеловање екстремистичких група говоре и званични подаци. Према правоснажним пресудама Суда БиХ, а према одредбама КЗ БиХ у члану 201 у којем се наводи: „Ко почини терористички чин с циљем озбиљног застрашивања становништва или присиљавања органа власти Босне и Херцеговине, владе друге земље или међународне организације, да што изврши или не изврши, или с циљем озбиљне дестабилизације или уништавања основних политичких, уставних, привредних или друштвених структура Босне и Херцеговине, друге земље или међународне организације, казниће се казном затвора најмање пет година.“

На територији БиХ почињена су кривична дјела тероризма:

· напад на Америчку амбасаду 2011,

· напад у Зеници 2011,

· напад на полицијску станицу у Бугојну 2010,

· напад на Фис Витез 2008. године итд.

Такође, и међународне институције располажу занимљивим подацима о екстремистима из БиХ, па тако можемо доћи до података да је БиХ била једна од водећих држава у свијету по броју својих држављана на милион становника у редовима ИСИЛ-а, 92 борца на милион становника.

Упоредимо ли дешавања из Бужима дефиницијом тероризма министарства одбране САД: „Тероризам је незаконита употреба силе или насиља, или пријетње силом  или насиљем уперена против појединаца или нечије имовине да би се извршила присила или застрашиила влада или друштво, а у многим случајевима да би се постигао неки политички циљ, вјерски или идеолошки циљ.“, недвосмислено ћемо закључити о каквом чину се ради.

Терористичке организације су групе људи, узајамно повезане и по одређеном систему тајно ораганизоване, које дјелују према унапријед постављеним политичким или другим циљевима, а одликују их строга правила унатрашње хијерархије и милитантне организованости, солидарност и анонимност чланова. Очигледно је да радикални елементи без устручавања, јавно пропагирају своје идеје и на такав начин додатно усложњавају безбједносну ситуацију у БиХ.

Актуелна ситуација везана за пандемију Ковида – 19 у свијету, али ни код нас никако не смије одвратити пажњу од потенцијалних терористичких елемената који никада не мирују. Евидентна је чињеница да су мноиги од бораца золочиначке организације ИСИЛ успјели да се врате својим кућама те да на различите начине шире своју пропаганду и идеје у земљама из којих потичу.

Надлежне институције државе БиХ морају реаговати на овакве и сличне инциденте, ако не желе да наруше међународни углед БиХ, али и унутрашње односе у босанскохерцеговачком мултиетничком друштву.

Пише: мр Владимир Вучковић, експерт за безбједност

Упозорење: Став аутора текста не одражава став редакције портала Катера!