Просјечна нето плата у Републици Српској у септембру износила је 1.557 КМ, што је номинално за 10,3 одсто више него у истом мјесецу прошле године, али због наглог раста цијена, поготово животних намирница, многи грађани практично нису ни осјетили повећање куповне моћи.

Према подацима Републичког завода за статистику, реални раст плата у септембру ове године износио је 5,6 одсто. Највиша просјечна септембарска нето плата од 1.992 КМ забиљежена је у области стручне, научне и техничке дјелатности, а најнижа од 1.218 КМ у грађевинарству. У односу на исти мјесец прошле године, сва подручја дјелатности имала су номинални раст нето плата, док је просјечна септембарска бруто плата износила 2.396 КМ. Иако плате расту, инфлација и даље знатно оптерећује домаћинства. Статистичари су израчунали да је највећи годишњи раст цијена у септембру, од 8,7 одсто, забиљежен у сектору ресторана и хотела, при чему је главни разлог повећање цијена хране и пића у угоститељским објектима.

Потрошачке цијене више су него прошле године и до 30 одсто, а највећа поскупљења односила су се на воће, чоколаду и месо.

Предсједник Привредне коморе РС Горан Рачић истакао је за "Глас" да привредници тренутно нису у ситуацији да спусте цијене производа, иако то тржиште захтијева, због истовременог раста плата и трошкова пословања. Он је навео да ће ова година бити тежа у односу на претходну управо због повећања трошкова и да ће од способности привредника зависити да ли ће успјети одржати систем и сачувати перспективу својих компанија.

- Долази до раста улазних цијена, што је глобални тренд, а то утиче на све сегменте пословања и у региону. Наше цијене се прилагођавају тим условима. Велики дио меса увозимо, па немамо много простора за маневрисање, коначне цијене производа одражавају раст улазних трошкова - рекао је Рачић.

Коментаришући раст примања, он је додао да постоје занимања која нису атрактивна за домаћу радну снагу, посебно тешки физички послови, те да ће у будућности у тим секторима бити ангажована страна радна снага. Истакао је да раст плата не би битно промијенио интересовање радника за те послове те додао да, иако су у приватном сектору плате веће него у јавном, људи често "бјеже" у државну службу због мањих обавеза и лакшег рада.

- Радници у реалном сектору морају одговорно и озбиљно радити, јер се њихов учинак може мјерити и вредновати - поручио је Рачић.

Економиста Зоран Павловић истиче да статистика показује само један дио стварности, док већину информација скрива. Према његовим ријечима, суштина је да драстично опада куповна моћ грађана, јер цијене расту брже од плата.

- Номинално повећање примања резултат је притиска на послодавце који губе раднике ако их не повећају, али то за грађане не значи бољи стандард. У смислу куповне моћи ситуација је чак гора него раније - казао је Павловић.

Он додаје да је проблем у концепцији која не прати раст цијена и не предвиђа механизме њихове контроле.

- Док основне животне намирнице константно поскупљују помало сваког дана, грађани то скоро и не примијете, али на крају мјесеца буџети домаћинстава постају тањи. Повећање плата често је мање од повећања цијена најпотребнијих намирница - појаснио је Павловић.

Након периода инфлаторних притисака, цијене енергената су у паду, али ефекти јефтинијег горива и транспорта на смањење цијена хране и других производа споро се преносе на тржиште.

- Свако ко може да функционише, а да не смањи цијене, иако су му улазни трошкови нижи, то неће учинити јер тржиште није перфектно. Када гориво поскупи, све цијене расту. Када појефтини, тржиште не смањује цијене, то је начин да се заради више. Код нас је дефинисано само да малопродајна маржа на пумпама не може бити већа од 25 фенинга по литру, док би у другим секторима марже морале бити регулисане у складу са врстом робе - нагласио је Павловић.

Оптерећење 

Према ријечима Зорана Павловића, високо оптерећење плата отежава послодавцима да остану конкурентни. Он додаје да ФБиХ покушава да смањи оптерећење на плате како би исплате радницима ишле преко рачуна, а не "пола-пола".

- Потребно је смањити оптерећење на плате, на нивоу као што је било до 2010. године, да послодавци не извлаче готовину за плате - појаснио је он.