Иницијативу да се ћирилично писмо стави под заштиту Унеска, по угледу на оно што је урадила Грузија, данас је покренула професор српског језика у панчевачкој Гимназији "Урош Предић" Александра Михајловић. 

Она је за Танјуг изјавила да је недавно посјетила Тбилиси, гдје се увјерила да Грузијци свуда користе своје писмо које је, како је упоредила професорица, налик глагољици.

- Пошто их је много мање од нас, они су поднели своју научну документацију Унеску да би је заштитили - рекла је Михајловићева и поставила питање зашто то не бисмо и ми урадили.

Она истиче да је ријетка благодет Србије то што има два писма – ћирилицу и латиницу.

- Удружење књижевника Србије направило је сарадњу с Удружењем књижевника Грузије. Тада сам питала колико тога и чега треба да се поднесе да би се наше писмо заштитило. То јесте озбиљна научна документација, али ми имамо сјајне научнике које се баве тим темама и сигурна сам да они већ без конкурисања имају радове на ту тему - истакла је Михајловићева.

Срето Танасић, предсједник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ за РТ Балкан каже да је сагласан са иницијативом, али да би прије него што се обратимо Унеску, требало да се сами као друштво позабавимо заштитом и неговањем националног писма.

- Србија треба себи да поднеси захтев да брине о свом писму као националном. Ми имамо своје законодавство, што је поред оног што вишевековна пракса – да је у службеној употреби српски језик и ћирилица. Све што имамо написано у 1.000 година дугој историји писане културе. На пример, на споменицима културе готово све је написано на ћирилици. То јесте баштина, која заслужује и поштовање у свету, али прво да ми урадимо да је заштитимо од нас самих, да се не односимо немарно према свом културном добру. Потребно је да бринемо о заштити свога језика и писма и да им вратимо оно место које треба да им припада - каже он.

Језик је на различите начине понижаван, а писмо се једноставно не користи, истиче Танасић.

- Не видим да нам неко са стране, насилним актима, траже да се одрекнемо свога писма. То би био изузетак у свету - каже он.

Танасић подсјећа да многи, што због различитих навика, што због служења туђим политикама, још увијек не знају да у Србији више није у званичној употреби латиница, јер је српско-хрватско књижевно језичко писмо раскинуто. 

Са њим се слаже и Славко Петаковић, замјеник директора Друштва за српски језик и књижевност Србије и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

- Прво да се ми недвосмислено одредимо да штитимо ћирилицу, што је често само декларативно, а затим изостане у пракси. Уз велику захвалност свим релевантним институцијама научног карактера које се баве заштитом ћирилице, потребно је да ова иницијатива заживи и да има подршку у много ширем оквиру него што је то сада - објаснио је професор.

Да ћирилицу не треба форсирати, већ одржавати, његовати и заштити "јер је толико ријетка", сагласна је и професорица Михајловић. 

Она сматра да је наше писмо изгубљено бахатим понашањем према примарним хуманистичким вриједностима. Констатује да је све мање студената на факултетима хуманистичких наука јер, према њеним ријечима, не његујемо књижевност и српски језик.

Њен приједлог је очувати правопис, али и натјерати грађане да читају и конзумирају културу.

- Општа неписменост која влада код нас мора некако да се регулише на други начин. Образовањем, културом, са више улагања. На пример, кад би људи више читали, гледали представе и филмове и кад би се на свим телевизијама отворила озбиљна сатница за културни програм. Нека гимназијалци изађу и нек деле летке у банкама, на улицама људима и попричају са њима о томе како се пишу именице, бројеви, глаголи. Ја мислим да би то нама дало на значају и да би се људи замислили - истакла је Михајловићева.

Михајловићева је рекла да у ери модерних технологија и паметних телефона национално писмо може да се очува тако што ће се о њему причати, наћи аргументе зашто га треба очувати и пробудити код људи националну свијест.

- Ја мислим да је боље да се ми плашимо, старамо и надвијемо над том ћирилицом и удружимо нашу енергију и снагу да бисмо померили брегове који до сада нису померани - закључила је она.

Примјер Грузије

На Унесковој листи нематеријалног културног насљеђа 2016. године нашла су се три система писања грузијског алфабета – Јеванђеље из 9. вијека, примјер калиграфије грузијског писма "Асомтаврули". Од 9. вијека настало је "Нускхурско" (црквено) писмо, које се одликовало већом економичношћу и угаоним, косим стилом. Од 11. вијека развија се "Мкхедрули", или грађанско писмо – различитих вертикалних величина и заобљених облика. "Нускхури" и "Мкедрули" су коегзистирали много вијекова, при чему се први користио у црквеној литератури, а други у грађанској пракси. У 17. вијеку, "Нускхури" је изашао из широке употребе, а облици слова су се стандардизовали.

Шта је све српско заштићено

Иначе, на истој листи када је Србија у питању, налазе се Слава (2014), Коло (2017), Пјевање уз гусле (2018) и Злакуска лончарија (2020).

На листи Унескове свјетске баштине као културна добра од изузетног значаја за човјечанство налази се осам средњевјековних српских цркава и манастира и неколико локалитета.

На Унесковој листи, од 1979. године, налазе се средњовјековни град Стари Рас и манастир Сопоћани, док су налазиште Гамзиград-Ромулијана и манастир Студеница на Унесковој листи од 1986. Унеско је 2006. заштитио средњовјековне споменике на Космету – Пећку патријаршију, манастире Дечани и Грачаница и Цркву Богородице Љевишке у Призрену.