Иван Трнчић је млад, успјешан и талентован умјетник из Источног Сарајева, чија љубав према фотографији и природи траје, како каже, одувијек. За себе каже да је креативац и да му је животни циљ да ради оно што воли, те да се у томе стално усавршава.

Разговор са Иваном је протекао у јако лијепом расположењу, па ћемо путем нашег интервјуа покушати да вам пренесемо дјелић те атмосфере.

За почетак, реците нам нешто о себи?

Свима сам познатији као Виво студио, а заправо се зовем Иван Трнчић.

За себе сматрам да сам креативац. Водим се једном старом изреком која каже “Изаберите посао који волите и нећете морати да радите ни један једини дан у животу.” То ми је неки животни мото, а циљ ми је да уживам радећи оно што волим и да се стално у томе усавршавам. Велики сам заљубљеник у природу, те је сам неки избор професије некако дошао сасвим спонтано. Кроз свој рад испољавам своју визију умјетности и свијета по мојој мјери.

Како и када сте се почели бавити фотографијом и снимањем дроном?

Љубав према фотографији и лијепим предијелима чини ми се, траје одувијек. Још у раном дјетињству поред јурњаве за лоптом, почео сам истраживати природу и углове из којих је посматрам.  Што се тиче самог дрона, идеја да га имам дошла је у прољеће 2014. године.  У то вријеме, дрон је на неки начин још увијек био мистерија на овим просторима. Имао сам жељу да, с обзиром да страшно волим да путујем, очима свог објектива забиљежим све те природне љепоте наше земље и околине. Увијек сам се дивио неком ваздушном кадру, те сам се почео интересовати за ту фамозну „летећу“ камеру и у новембру 2014. купио сам свој први дрон. Од тада до данас промјенило се доста тога, мијењала се опрема, кадрови, пројекти,  али тај неки ентузијам за снимање и монтажу и даље траје истим интензитетом.

Можете ли нам рећи нешто више о Виво студију?

Идеја за оснивање Виво студија произилази од тога да се на једном мјесту спаја неколико врста умјетности. Студио је основан прије четири године и бави се снимањем и сликањем из ваздуха. Поред тога, у задње вријеме полако уводим и снимање професионалном камером коју сам недавно купио и која посједује доста додатне опреме. У студију радимо комплетан посао, снимање, монтажу, продукцију, дораду. С почетка сам већину послова у студију обављао сам, међутим, како се обим посла повећавао створила се потреба за озбиљнијим сарадницима. Активно сарађујем са великим пријатељем Марком Јованчићем, који је, иако је млад, врхунски дизајнер, сниматељ, монтажер и озбиљан умјетник. С обзиром да је студент Академије сценских умјетности – Смјер режија у Сарајеву, његови савјети и сугестије су доста обликовали и начин мог рада протеклих година. Сарадњу успјешно остварујемо заједничким пројектима, снимањем вјенчања, фестивала, видео спотова, разних догађаја, како у региону, тако и шире, што мени заиста причињава велико задовољство и прилику да професионално напредујем.

Коју опрему користите? Колико је новца потребно за квалитетну опрему?

Када је у питању умјетнички кадар, добра опрема уопште није пресудна, јер њихова љепота није условљена квалитетом опреме. Понекад се и  телефоном ухвате драгоцјени моменти. Често се деси да нисам понио опрему, а онда се укаже прилика за одличну фотографију или кадар у коме треба искористити оно што је при руци да би се она забиљежила. Међутим, када је у питању посао, ту је итекако потребна квалитетна опрема да би се направио квалитетан снимак. То колико је новца потребно зависи од тога да ли купујете нову или половну опрему, у сваком случају, није повољна “играчка”.

Гдје проналазите инспирацију за рад?

Као и код већине умјетника, инспирација долази сама. Генерално, проналазим је у свакодневним ситуацијама. Гдје год да се нађем размишљам о томе како направити добар снимак. Кадрове “правим” у глави, кад не понесем камеру често се покајем, јер видим нешто сто сам могао да забиљежим, а нисам. Оно чиме се бавимо условљава и начин на који мислимо и доживљавамо свијет око себе, стога неке обичне, другим људима небитне и неуочљиве ствари, мени послуже као асоцијација за низ снимака и савршених призора које, живјећи урбано и брзо, лако превидимо. Дакле, не трагам за инспирацијом, већ пуштам да она пронађе мене, што се, бар до сада, показало као продуктиван, занимљив и перспективан метод.

Која су основна правила када је у питању снимање дроном и колико је тешко научити управљати камером?

Дрон је, у суштини, поприлично једноставан за коришћење. На неки извјестан начин може се упоредити и са вожњом аутомобила. Имате камеру која је у ваздуху, а телефон или интегрисани дисплеј служи као екран. Постоје команде које покрећу дрон и којим се одређује правац летења, као и висину од онога што снимамо. Најтеже је „научити“ како пронаћи кадар,  јер је то нешто с чим се заправо морате родити и вјерујем да је за то потребан таленат и наравно, синхронизовати и ускладити све команде како би снимање текло глатко и како би био ухваћен сваки магичан тренутак.

Да ли у будућности планирате проширење понуде, када је у питању Виво студио?

Како сам већ споменуо у једном од претходних питања, с обзиром да се обим посла континуирано шири, прије свега, планирам проширење колектива и сарадника Виво студија. С обзиром на саму комплексност свега што радимо, неопходан ми је добар тим. Осим тога, планови се крећу и у правцу комплетирања понуде када су у питању снимања разних догађаја на више нивоа, циљ ми је да студио понуди комплетну услугу на једном мјесту. Наш рад можете пратити и на друштвеним мрежама.

https://www.facebook.com/vivostudio.ba

https://www.instagram.com/vivo.studio/

https://www.youtube.com/vivostudio

http://www.vivostudio.ba/

Да ли имате неки савјет за људе који размишљају да крену Вашим стопама?

Мој савјет је да, као и у сваком послу и интересовању, буду јако упорни ако то стварно желе, те да “лете” и кад им је плаћено и кад није. Сматрам свој посао једним од најљепших заната на свијету јер ми доноси забаву, изазове и другачију слику свијета, која кроз објектив увијек добије нове боје и нијансе, а кроз моју монтажу и комплетан доживљај онога што је требало забиљежити камером, било да је у питању обична или моја омиљена – “летећа” камера.