Наш суграђанин Никола Милићевић из Источног Новог Сарајева који је играч ФК Жељезничар из Сарајева позван је недавно у камп У-17 репрезентације БиХ, што је био и више него довољан повод за разговор са овим талентованим младим спортистом.

Са Николом смо разговарали о његовим почецима у овом спорту, као и плановима за будућност.

Гдје си почео да играш фудбал и шта је оно што те је навело на то?

– Фудбал сам почео да играм 2012. године у јулу. Школа фудбала ,,Танго” је организовала Данску школу у којој су имали  прилику сви дјечаци који желе да тренирају овај спорт. Нормално, као и сваки други дјечак сматрам да је фудбал најбитнија споредна ствар на свијету и свако жели да игра, и да некада постане неки познати фудбалер. Покушао сам, кренуо сам као играч, играо сам 6 мјесеци и онда када сам почео играти Мини Макси лигу, а требао је голман. На почетку нико није хтио да буде голман, онда су одабрали мене и тако је све почело.

– Почео сам у Тангу и играли смо на турниру у Хаџићима полуфинале против Жељезничара и ту сам одбранио 2 од три полуфинала. Када је њихов тренер видио то, позвао ме је да дођем на тренинг. Очигледно је да сам то задовољио и остао сам тамо да тренирам.

Која је разлика између Школе фудбала ,,Танго” и клуба за који сада играш?

– Разлика је у томе што је у школи “Танго” била шала у односу на ово сада из разлога што сам почињао као и сваки други дјечак. Никада нисам очекивао да ћу прећи на неки виши ниво, а када ме је Жељезничар позвао, нисам ни знао какав је то клуб и колика је то величина од клуба. Уствари, данас сам ту у клубу који је међу најбољим у БиХ. Све је почело из неке шале и жеље за успјехом, а онда се наставило и данас је већ то пуно озбиљније.

Изабран си за државну репрезентацију, какав је то успјех та тебе и како си се осјећао тада?

– То је сигурно један од најљепших момената које сам доживио до сада у фудбалској каријери. Дошао је тренер и уручио му је позив за репрезентацију. Лијеп је осјећај када си изабран као 1 од сигурно 100, можда чак и више хиљада дјечака у БиХ да представљаш државу у фудбалу.

– У Жељезничару имамо често тренинге, око 4 пута седмично и могу рећи да је веома захтјевно.

Да ли фудбал утиче на креирање особе?

– Наравно, то је један од начина да се дјеца склоне са улице. Све те негативне ствари које постоје на улицама, хиљаде ружних ствари које нас окружују, кроз тај неки спорт се превазиђу.

Шта носи титула репрезентативца са собом и како би себе оцијенио као играча од 1 до 10?

– Титула репрезентатица је нешто посебно. Издвојен сам један од много њих да представљам своју државу тј. да представљам БиХ и то је један од најљепших осјећаја на свијету. Много је захтјевно и тражи се пуно труда.

– Оцијенио бих се са једном четворком, јер урадио сам доста тога, али уствари ништа још није урађено. Тек сам почео и има још пуно простора за напредак.  Много тога треба тек да прођем, да бих достигао тако високу оцјену од 10.

Шта си све прошао кроз репрезентацију?

– Сада сам повремени репрезентативац У17, а прије тога сам имао доста турнира. Ишли смо на разне турнире, гдје је прва утакмица била против Сједињених Америчких Држава у Хрватској. Прву утакмицу са репрезентацијом сам био капитен и то је неописив осјећај, такође, нешто што ћу читав живот памтити. То је била једна од мојих бољих утакмица. Играли смо још против Хрватске и играли смо пријатељске утакмице са Црном Гором. Послије тога смо ишли на турнир у Француску са репрезентацијом, гдје смо смо играли против Француске, Јапана и Марока. Изгубили смо те утакмице, али то је једно велико искуство и наук за сљедеће.

Ко је твог голмански узор?

– Мој узор је Кевин Трап који брани за Енртахт из Франкфурта. Свиђа ми се његов стил брањења, његова игра, преглед игре и сматрам да сам њему насличнији. Волио бих да постигнем његову величину. Клуб из снова ми је Црвена Звезда чији сам ватрени навијач и сан ми је да једног дана браним за њих.

Како себе видиш у будућности?

– Првенствено у фудбалу, иако никада себе нисам гледао кроз то да ће ми  он омогућити неку савршену будућност. Финансирање ми није битно, а у фудбалу ме води љубав. Почело је из љубави и завршиће се из љубави према овом спорту.