Локални избори су на прагу, а становници шест општина у саставу града Источно Сарајево имају могућност да бирају градоначелника. Један од кандидата је Игор Лукић, признати стоматолог и велики хуманиста.

Скоро да не постоји неко ко није прочитао бар неколико редака о човјеку који је у Источном Сарајеву основао Удружење „Оплемени срце“ и који, заједно са пријатељима, више од три године пружа топли оброк за социјално угожене породице.

А ко је Игор Лукић, независни кандидат на предстојећим октобарским изборима?

У интервјуу за портал Катера, Лукић је одговорио на многа питања, а у наставку их можете прочитати.

Зашто сте се кандидовали и закорачили у политику?

Политика нам креира квалитет ЖИВОТА. Пита се да ли нам је приоритет пасарела или неки медицински апарат, одређује да ли је важније да брже пређемо улицу или добијемо лијек, медицинску услугу. Пита се око инфраструктуре од које свакоме од кога траже глас зависи свакодневница.

Већина политичара се не бави оним што представља живот и останак људи на овим просторима. Кандидовао сам се да кажем да треба другачије и да покажем да може другачије, ако ме грађани подрже.

Шта је то што не ваља?

Не ваља што нам је страначки идентитет изнад сарајевско-романијског идентитета.

Политичар у свом граду мора интерес, добробит и сигурност својих суграђана ставити изнад страначких интереса. Мора бити домаћин и борац за све што ће унаприједити живот на овим просторима.

Политика је прљава, медицина је хумана. Зашто из хуманости у блато, докторе Лукићу?

Политика може и мора бити хумана, заснована на етичким принципима. Грађани дају глас и повјерење политичарима да их представљају, да се боре за интересе и права грађана, да их поштују, буду поштени и унаприједе квалитет живота. Бирају људе који ће да „засучу рукаве“ и ријеше проблеме, прије свега унаприједе привреду.

Политика је умијеће вођења државе, града, општине... То је усмјеравање, планирање и управљање подручјима друштвеног, привредног и културног живота. И оно мора бити етично, домаћински, поштено, сврсисходно и транспарентно.

Етика и политика су неспојиве, то сви знају. Спајање је утопија?

Није утопија, врло је једноставно, у ствари. Само треба поставити ствари на право мјесто, односно праве стручњаке на праве позиције и ето етике у политици.

Ви сте стручњак из стоматологије, а хоћете да се бавите политиком. То се коси са оним сто сте рекли?

Политичке науке и стоматологија немају везе једна са другом. Али такође, кулинарство и политичке науке немају везе једна са другом (дијељење колача кад се постављају страначки подобни на водеће позиције). Политика прави и дијели колаче. Зато се људи који мисле као ја морају укључити у политику. Зато је потребна и логика и неко као ја да истјера политику из кухиње, да она постане оно што и треба да буде, а то је сервис за бољи живот људи.

Нека политика почне за директоре предузећа да поставља људе из струке, а не страначки подобне. Нека почне да поможе у отварању нових предузећа, нека се позабави квалитетом живота људи, приоритетима - имају ли јавни превоз, адекватну здравствену заштиту, довољно школа, вртића, њиховим цијенама и, најважније, питањем да ли људи имају посао за који су се школовали.

Тада се неће морати стоматолог кандидовати за градоначелника, а сада мора.

Пошаљите поруку грађанима?

Мјесец дана политичари просе и на крају испросе оно сто су жељели, а то је власт захваљујући вашим гласовима. Врате вам тако што наредне три године и једанаест мјесеци ви просите и молите да би преживјели. Прекините једном овај зачарани круг.

Немојте игнорисати изборе. Игнорисање избора је као стање депресије. Мој пријатељ никада није изашао на изборе јер мисли да његов глас ништа неће промијенити.

Моја порука је: Уради што је до тебе. Ја радим што је до мене. Одлучиће Бог и народ. Како радили тако нам Бог помогао.