Сања Каваз је жена која се бави једним занимљивим спортом који, нажалост, код нас није медијски добро пропраћен. Такође је и ултрамаратонка, уредница блога Трчим јер штрчим и директорица трке Јахорина Ултра Траил. Сања улаже велики труд и рад око организације догађаја „Јахорина ултра траил“, те даје значајан допринос развоју спортског туризма код нас. Одвојила је мало времена за нас и објаснила нам шта је заправо Траил трчање, колико надлежни придају пажље развоју туризма и који су даљи планови у развоју спортског туризма на нашем простору.
Можете ли нам за почетак рећи шта је то Јахорина ултра траил?
Прво да објасним шта је то траил трчање. Свима је прва асоцијација на трчање рекреација у граду, а разлика између обичног и траил трчања је то што ми трчимо у природи, најчешће по планинама, и то на означеним стазама. То је заправо комбинација трчања и брзог планинарења на тежим успонима. Због љубави према овом спорту, одлучила сам да са пријатељима организујем Јахорина ултра треил који је конципиран тако да смо стазама којима се одвија трка повезали четири планине са Сарајевом и Источним Сарајевом. Мислим да смо гостима и учесницима пружили један јединствен доживљај свега тога. Наше трке су јако динамичне, иду кроз тунеле, кањоне, гребеном, планинама, висоравнима, ски стазом, боб стазом, а то немате прилику тако често видјети. Што се тиче подршке, било на локалном или ентитетском нивоу, не могу се похвалити да смо имали било какву значајну подршку. Али, растемо, тако да очекујемо да ће и помоћ у будућности бити већа.
Како изгледа једно такмичење?
Јахорина Ултра Траил је вишедневно такмичење у оквиру ког организујемо четири трке различите дужине и тежине тако да свако за себе може пронаћи одговарајућу. Мини треил је трка која се одвија на кружној стази дугој 14 км, Миди треил традиционално почиње из Сарајева и стазом дугом 34 км иде преко Требевића до Јахорине и као таква представља одличан туристички садржај за госте који желе видјети и град и планине. Затим имамо два формата ултри, дакле трка дужих од 42 км које се такође одвијају на кружним стазама које повезују Јахорину, Равну планину, Романију и Требевић а то су Макси треил дуг 69 км и Ултра треил дуг 104 км. Све наше трке се одвијају стазама које се преклапају тако да се двије ултре спуштају с Јахорине на Равну, дужа обилази Пале преко Романије док краћа кружи око њих преко Голоф Корана да би се затим заједно кањоном Миљацке, односно ускотрачном пругом, спустиле до Мочила и спојиле са стазом Миди треила те наставиле даље кроз Јарчедол, па боб стазом, гребеном, бијатлонском стазом на Двориштима до Јахорине. На овим стазама се кумулативно скупи доста успона па се за учешће на нашим тркама пријављују сви који се могу похвалити солидном или изузетном кондицијом.
Да ли је то спорт који је организован и на међународном нивоу?
Треил трчање је и на међународном нивоу све боље организовано, уназад пар година је препознато од стране званичне атлетске федерације, тако да је постало атлетска дисциплина. Ми смо то искористили, па смо с Атлетским савезом БиХ ове године направили Макси треил трку, као квалификацијску трку за Свјетско првенство, јер желимо да што прије имамо представнике из наше земље на том такмичењу. Лично, током цијеле године радим јако пуно на промоцији треил трчања и видљиви су помаци у развоју овог спорта и у нашој земљи.
Дакле, ради се о спорту који изискује велике физичке напоре. Колико се такмичари морају посветити припремама да би постигли запажене резултате?
То, прије свега зависи од циља који себи поставите. Волим да кажем да „ако сам ја могла, може свако“, јер сам се трчањем озбиљније почела бавити тек прије 5-6 година. Први циљ ми је био истрчати полумаратон, затим маратон, касније су дошле ултра треил трке тако да сад годишње истрчим 2-3 трке на 100 км. Ја сам рекреативка али се ипак на неким тркама, попнем на побједничко постоље. Уколико сте упорни, вриједни и имате јаку жељу, завршићете сваку трку. Наравно, постепено се спремајући. Да би се апсолутни почетник спремио рецимо за полумаратон, потребно је 3-4 мјесеца, а наша Мини трка је у том рангу. Да би се неко, ко већ трчи полумаратон, спремио за маратон или Миди треил, треба му такође 3-4 мјесеца. Волим рећи да је искуство трчања у природи катарзично, а посебно када се успијете изборити с препрекама захтјевне стазе или често се зна десити, нимало угодним временским услова..
Ко су најбољи такмичари који се појављују на такмичењу, а ко су наши домаћи најуспјешнији такмичари?
На међународном нивоу, ту љествицу прати организација која се зове ITRA – International Trail Running Association. То су заиста изузетно снажни и издржљиви мушкарци и жене који се из трке у трку надмећу између себе и доказују свијету колико је невјероватно то што они постижу. Прошле седмице сам била на трци на Мон Блану, (Ultra Trail du Mont Blanc). То је најпрестижније такмичење током године у ултра траил трчању и момак који се зове Fransoa D’haene, Француз, је побиједио на трци на 100 миља коју је, сви смо имали такав уттисак, с лакоћом завршио за 19 часова. Ушао је у циљ с осмијехом, иако се трчало на снијегу и киши, сва четири годишња доба су се смијенила током те трке, и упркос свим непогодама које су нас пратиле током трке, он је то тако једноставно одрадио и за невјероварно кратко вријеме завршио трку. Треил тркачи нису толико избрендирани у свијету, али ови људи се могу убројати међу најбоље и најиздржљивије спортисти данашњице. Осим изванредне физичке, њих карактерише и ментална снага, али је такође јако важна и стратегија коју ће примјенити током трке. Што се домаћих такмичара тиче, каснимо пуно у смислу да спорт није довољно промовисан и омасовљен па да се из тога произведе и квалитет али се и код нас се дешавају неке промјене. Јахорина ултра треил је инспирисао и друге да код нас организују слична такмичења тако да ускоро можемо очекивати и бх треил лигу. Све је више треил тркача и полако се формира траил заједница у БиХ. Искористићу и ову прилику да охрабрим све који се баве спортом и воле рекреацију на отвореном да се опробају и у траил трчању а оне који већ имају искуства да свакако планирају учешће на тркама на којима могу скупити квалификацијске бодове за Ultra Trail du Mont Blanc. Након трке у Француској, слиједи одлазак у Турску у октобру, на Cappadocia Ultra Trail на који водимо тркаче из Региона гдје ћемо уједно промовисати и Јахорина Ултра Траил.
Од кога сте имали најбољу подршку и разумијевање за организацију такмичења? Колико је једноставно данас наћи спонзора за неки спортски догађај?
Много је лакше добити подршку кад се организује цестовна трка јер је у граду више публике која ће видјети спонзорски банер или рекламу, док је много теже кад је у питању трка у природи. Оно због чега смо ми атрактивни спонзорима јесу заправо иницијативе које покрећемо на уређењу и зашити природе које наши партнери воле и подржавају јер кроз нас желе показати свој допринос друштвено корисним пројектима у заједници па су с нама од почетка Цемент Какањ, Јелен пиво и Витинка. Нама је до сада највећа подршка био Олимпијски комитет БиХ и с њима имамо изузетну сарадњу. Ми кроз наше трке афирмишемо и олимпијско наслијеђе, једанко као природно, јер тркаче водимо и скијалиштима и биатлонским, а и боб стазом гдје су се одвијала такмичења на Олимпијади. Фантастично је видјети како људи реагују на ту боб стазу. Ми заправо нисмо свијесни колико је то моћан ресурс који не одржавамо и не промовишемо на прави начин. Добра ствар је што се на Требевићу гради велики број угоститељских објеката, а ускоро ће се радити и на пјешачкој стази, бициклистистичкој такође, као и жичари. Уз све то треба радити и на одржавању планинарских стаза и шетница да не буде да нам суграђани иду горе само да би нешто добро појели.
Често чујемо коментаре да су баш овдје у нашем окружењу одлични туристички капацтети, на којим могу позавидјети и домаћи и страни гости. Кажу да се овдјеналазе најљепше пећине, извори, потоци, ријеке, планине, језера, који сунајчешће нетакнути природни драгуљи. Да ли мислите да су поменути туристички капацитети код нас адекватно искориштени?
Можда ће моја процјена да звучи грубо, али ја мислим да се капацитети које имамо не користе ни 10 посто од онога што би се могло искористити. Сарајевско-романијска регија, планине које су нам на домак су такав ресурс и потенцијал, да би могли да генеришу значајна средства за развој и одрживост локалних заједница. Ми смо кроз програм Јахорина Ултра Траил заправо препознали те драгуље које желимо показати нашим учесницина, тако да смо направили јако лијепу трасу којом смо повезали Јахорину са Равном Планином, Романијом и Требевићем, на начин да наши тркачи пролазе и ски стазом и требевићком боб стазом и биатлонском стазом, подно Новакове пећине. То су лијепи дијелови наших планина и такмичарии који трче тим стазама су пуни импресија. Али, требамо јако добру промоцију и много труда око тих стаза, јер та ускотрачна пруга којом ми трчимо се не одржава. Када би се те стазе редовно одржавале, било би могуће отићи од Сарајева до Пала и Јахорине и обрнуто, што би представљало једну лијепу комуникацију између планине и града.
Да ли мислите да се надлежни туристички радници озбиљно баве анализом постојећих грана туризма и да су нашу јавност упознали са чињеницама о томе ко су наши тренутни туристи, зашто долазе код нас и шта их то привлачи?
На нивоу Града, до сад се нико није озбиљно бавио развојем туризма, нити радио било какву озбиљну анализу онога што ми имамо и у ком правцу желимо да развијамо те туристичке ресурсе. Мисли се да имамо Јахорину за скијање и да је то то а заправо она треба бити већи покретач и генератор прилива средстава током љета јер зимска сезона кратко траје. Мислим да до сада нико није радио сегментацију туриста који долазе у нашу земљу. Видим да Босна и Херцеговина постаје све атрактивнија дестинација, да има много оних који желе активан одмор, који су побјегли из града да кроз активан одмор упознају све љепоте које ми имамо, само што ми то нажалост не знамо на прави начин искористити.
Таква једна анализа би показала да су љетњи садржаји на Јахорини и на осталим дестинацијама код нас неразвијени и сиромашни. Златибор је добар примјер колико се може развити планински туризам љети, зашто Јахорина нема све оне садржаје које има, рецимо, Златибор?
Што се Јахорине тиче, видим да ствари требају озбиљно да се реструктуирају, да би она могла да доживи неки озбиљан развој. Не видим да постоји неки заједнички интерес свих релевантних субјеката општине, Олимпијског центра, хотелијере, власника викендица на Јахорини да заједно представљају и промовишу планину као дестинацију или да на Јахорини праве садржаје као што је наша трка, да праве сајмове или нека дешавања која ће привући посјетиоце. Ако поредимо Јахорину са Златибором, морам рећи да ми који волимо природу нисмо баш толико одушевљени урбанизацијом Златибора. Ми желимо нетакнуту, очувану природу у којој тај продор цивилизације није у толикој мјери изражен.
Да ли мислите да би наши потенцијали за спортски туризам требали бити доступни и на међународним травел емисијама, а да би сви постојећи смјештајни капацитети требали бити доступни на booking.com и сличним системима? Да ли сматрате да се постојећи капацитети добро промовишу и на домаћем и на међународном плану?
Јако је тешко, на глобалном нивоу, скренути пажњу на само један локалитет, у овом случају Јахорину. За такве промоције се ради промоција једне државе, као дестинације, а онда унутар тога се визуелно представљају најљепши дијелови одређене државе. Јахорине свакако треба да се представља као дестинација на сајмовима како локалним, тако и регионалним али и шире, дакле у земљама у којима постоји интерес за нашом понудом. Ми такође посјећујемо трке попун наше на којима се предстаљамо, континуирано током године радимо на промоцији трке и увијек кажем, колико нас буду институције пратиле и подржавале, толико ћемо и ми расти. Од ове године, Град Источно Сарајево је покровитељ Јахорина ултра треила док је градска туристичка организација такође исказала интерес да нам помогне у промоцији трке и Јахорине као дестинације што је значајан искорак у перцепцији и односу градских власти према нама.
Како мислите да се може унаприједити стање у спортском туризму?
На планини се морају креирати садржаји који ће привући госте да би се средства генерисала. А развој Јахорине, Равне планине и Романије треба бити заједнички циљ свих актера који се брину о њима, укључујући и нас из цивилног сектора који сигурно имамо идеја и знамо како. Наша трка је само један од догађаја који може привући туристе на Јахорину током љета. Нажалост, још увијек немамо ни једну бициклистичку трку, планинарски слет, тркачке кампове, или фестивал оутдоора нпр. па да можемо видјети и потенцијале за спортско пењање или параглајдинг. Мислим да смо ми једино планинарско друштво на подручју Града Источно Сарајево које на матичној планини нема планинарски дом који би такође могао привући посјетиоце на планину. Дакле требамо улагати у такве садржаје да бисмо се могли позиционирати у свијету outdoorа као озбиљна дестинација.
