Једини паљански и један од најстаријих медија у Палама, Радио ОСМ, данас је прославио пуних двадесет година рада. Емитовање програма почело је 1999. године, у тешком послијератном времену, који је на овим просторима ратне пријестонице још увијек био свјеж и тежак.

Директор Радија ОСМ Жељко Илић данас, двадесет година касније, прича о првим почецима овог радија, али и свим потешкоћама и проблемима са којим се сусретао свих ових, нимало лаких 20 година рада и функционисања радија.

Како су изгледали први почеци настанка Радија ОСМ и са каквим материјалним и техничким могућностима сте тада располагали?

Почетком јуна 1998. године смо основали фирму „Елтинг“ и након пола године, 1. фебруара 1999. године почели са радом. Најприје смо оспособили студио у Палама и предајник на Требевићу. То је био један старт, за наше услове, прилично тежак јер су Пале, у политичком смислу, тада биле „трострука рупа“. Ми нисмо имали никакву помоћ, ни од Међународне заједнице, нити од било каквих донатора, јер је у то вријеме, непосредно иза рата, у БиХ, нарочито у ФБиХ, дошла велика међународна помоћ гдје је њиховим средствима отворено преко 30 радио и око шест ТВ станица.

Ми од тога буквално нисмо добили ништа. Захваљујући старту нас четворице инжењера из некадашње РТВ Сарајево и практично из ратног С канала, а данашње РТРС, ми смо својим знањем и радом успјели да у кратком времену направимо први радио на овом простору. У наредном периоду од 20 година, доста медија основаних у том периоду се угасило и изгубило фреквенције, тако да смо ми остали као једини приватни радио са сједиштем у Палама. Данас се овдје чује и преко 30 сарајевских радио станица, тако да је конкуренција велика. Међутим, ми смо успјели у свим тим тешким временима да опстанемо и данас прославимо 20 година рада.

Радио ОСМ је данас радо и често слушан на подручју Кантона Сарајево и цијеле Сарајевско-романијске регије. Колико је то био лак задатак реализовати?

Ми смо у периоду од настанка радија и касније изградили три предајника. Имамо главни предајник на Требевићу који покрива шири регион Кантона Сарајево, а накнадно смо додали два предајника на Великом Жепу, који покрива комплетно Подриње до Бијељине и дио у Србији и трећи на Муру код Фоче, чиме покривамо и други дио Подриња око Фоче и Горажда, те мали дио у Црној Гори.

То је било у материјалном и техничком смислу тешко направити, али смо имали среће и довољно знања да већи дио радова урадимо својим знањем, осим набавке технике која је скупа инвестиција сама од себе. Све друге трошкове око дозвола, пројектовања, ми смо успјели да својим искуством уштедимо и да нас та инвестиција кошта доста мање него друге радио станице. Успјели смо и да дио средстава зарадимо радећи монтажу других радио и ТВ станица.

Колико сте Ви данас, генерално гледајући, задовољни статусом радио емитера у БиХ?

Имали смо велике проблеме  као и сви други медији и привреда, зато што је у посљедњих 7-8 година владала велика економска криза. То се одразило на велике субјекте од саме привреде, ван привреде и практично свих врста медија, осим неких који су били под патронатом Међународне заједнице и политичких организација.

Ми нисмо били у тој причи. Карактеристичан примјер томе је што 17 година у општини Пале нисмо имали никакву материјалну подршку. Од Града Источно Сарајево јесмо, учествовали смо на тендерима и имали смо подршку пет-шест година.

Од кога данас имате највећу подршку и ко вам највише помаже у раду ОСМ радија?

Захваљујући начелнику општине Пале Бошку Југовићу у посљедње двије године, по регуларној законској процедури, налазимо се у буџетским оквирима општине Пале, по тендерима Града Источно Сарајево, а морам да се захвалим и општини Источно Ново Сарајево која нам је у пар наврата помогла малим новчаним средствима у кризним ситуацијама.

Наш град Источно Сарајево у свим општинама има око 60.000 становника, привреда је уништена након рата, то се између осталог изразило доста и на маркетинг, али захваљујући нашој програмској шеми, квалитету радника и музике, ми ових практично 20 година живимо од слушаности у Кантону Сарајево. То нам је у старту највише помогло што смо у почетку имали проблем са набавком квалитетних водитеља, па смо били у прилици да ангажујемо четири водитеља из Србије, који су својим специфичним смислом за хумор и вођење радио програма, који је био тотално нестандардан и захваљујући томе што смо пуштали квалитетну музику по уговору са Гранд продукцијом, успјели да се наметнемо у том „мору“ од 32 станице у ширем реону града Сарајево.

Постоји ли нешто што нисте успјели никад да реализујете за ових 20 година трајања радија и шта планирате у наредном периоду?

Ми у наредном периоду немамо могућност да повећамо број предајника, зато што су радио фреквенције као природни ресурс БиХ, условно речено већ резервисане. У суштини, фреквенције су одавно подијељење и за земаљско емитовање, а неко ко жели да прошири систем може да купи одређену станицу и његове фреквенције и тако се прошири на то подручју.

Мимо земаљске мреже, ми смо и на интернету и кроз интернет имамо нашу дијаспору, позиве, жеље и поздраве наших слушалаца из цијелог свијета. С друге стране, у програмском смислу увијек може боље и увијек се могу убацити и довести неки нови глас и нова идеја. Ми овдје имамо погодност што при Филозофском факултету имамо смијер новинарство, тако да је у протеклом периоду велики број студенаа обучен и прве кораке је направио код нас.

Упркос бројним потешкоћама, успјели сте да задржите стандардну екипу радио водитеља и новинара. Колико Вам значи њихов професионални однос и дугогодишњи рад на овом медију?

Један наш колега Дане је у вожњи чуо Вању Борисогљебског како води програм у радију Соколац и допао му се његов глас и водитељско умијеће, препоручио нам га је и Вања је врло брзо прешао да ради код нас. На крају, та прича се наставља тако што он остаје овдје, жени се и код нас је већ 15 година. Од самог почетка радија је ту Наташа Марковић и већ 15 година ради и Јелена Матковић.

Имамо екипу која се веома мало мијења, стару окосницу екипе, мада су то млади људи, у просјеку између 35 и 45 година старости. Ту има још људи који су стицајем околности отишли попут тонца Ђорђа Вукадина и Ранка Мариловића, који живе у иностранству, као и многи други који су прошли тонски и водитељски дио радија ОСМ.