Дугогодишња драма везана за изградњу малих хидроелектрана на Бунским каналима јужно од Мостара, који су заштићено подручје природе, не престаје.

Упркос противљењу локалне заједнице, инвеститор наставља са испуњењем свог циља, пише портал Klix.

Предсједник Еколошког удружења “Мајски цвијет” Оливер Араповић, који се кроз правне институције годинама бори да заустави изградњу малих хидроелектрана на Бунским каналима, сматра да градска власт Мостара на овај начин купује вријеме инвеститору да прибави потребне дозволе.

Истиче да је правним путем у више наврата доказано да су Бунски канали од 1970. године заштићено подручје природе у Заводу за заштиту Споменика природе ФБиХ и да је поништено више дозвола које је инвеститор “Херцеговина грађевинско занатство” д.о.о. – Подружница обновљиви извори Мостар прибављао, али да у овом случају то није довољно.

Тврди да инвеститор под маском израде нове студије утицаја на животну средину лобира међу локалним становништвом за дозволу, у чему не може искључити ни подмићивања, на што је јавност већ упозорио и тражио реакцију релевантних служби.

Али су, како наглашава, остале нијеме, због чега страхује од могућих посљедица које би могле бити погубне.

- Тражили смо неколико пута састанак с градоначелником Мариом Кордићем (ХДЗ БиХ), јер градоначелник по закону може покренути одређене механизме да спаси Бунске канале и по закону је дужан штитити сву имовину грађана Мостара, али није нашао разумијевање нити нас је примио - тврди Араповић за Klix.

Бунски канал/Фото: Катера

На затворена врата, како каже наишао је и код његовог политичког партнера из СДА, предсједавајућег Скупштине ХНК Шерифа Шпаге те њихових сарадника, који настављају водити политику својих претходника, а то је, наглашава, супротно интересу града и грађана.

Подсјећа да је Одјел за инспекцијске послове донио акт по којем је затражио од Одјела за урбанизам и грађење да се Бунски канали избришу из Просторног плана, јер је заштићено подручје, али да је све остало на томе, због чега вјерује да се купује вријеме потребно инвеститору.

Тврди да је иза цијеле ове приче велика политичка игра, јер у супротном инвеститор никада не би могао добити концесију ни зелено свјетло за изградњу малих хидроелектрана на заштићеном подручју те напомиње како је већ разоткривено низ незаконитих радњи у том процесу и да су подигнуте и кривичне пријаве.

Дугогодишњи активиста и предсједник Удружења потрошача “Фортуна” Марин Баго истиче да је ово један у низу пројеката у Мостару за који се вежу криминалне радње, за које починиоци морају одговарати.

Подсјетивши да је сама идеја пројекта изградње малих хидроелектрана на Неретви и Буни изазвала побуну људи, наглашава како је парадоксално да се могло уопште кренути у процес концесије за коју је кључна сагласност локалне заједнице.

- Људи су се радикално противили, међутим они су из министарства приказивали нека мишљења Града као да је то сагласност, али то је све пало на суду, а инвеститор је упоран иако сагласности локалне заједнице за то нема - каже Баго за Klix.

Истиче како је већ свима јасно да су промотери изградње малих хидроелектрана из страначких структура и да одборници који долазе из двије водеће странке СДА и ХДЗ-а БиХ њих штите.

- Ја мислим да сада имамо шутњу страначких колега, укључујући градоначелника, који се не опредјељују, а инвеститор и данас предузима радње да то ипак буде одобрено. То су све приватни и страначки интереси - закључио је Баго.

Одборница Наше Странке у Градској скупштини града Мостара Бошка Ћавар сматра да прије свега треба поставити питање како се могло догодити да неко направи студију утицаја на околину, која је била штетна за Бунске канале, јер је то било кључно да министар Едита Ђапо потпише еколошку дозволу.

- Студију је урадио Грађевински факултет Свеучилишта Мостар, који има дио одговорности, и наравно министар, која је ставила свој потпис. Студију коју је урадила стручна експертна група, у којој је универзитетски професор Санел Риђановић, је показала да се на том подручју налази више од 20 ендемских врста - каже Ћавар за Klix.

Истиче да се Бунски канали морају сачувати као резерват, дар природе и да нико више не покушава ради свог материјалног богаћења уништити оно што припада свима.

- Када на дневном реду у Градском парламенту Града Мостара буде Нацрт просторног планирања за тај дио, надам се да ће сви одборници једногласно усвојити рјешење о трајној заштити тог бисера и да никада више ником не падне на памет градња малих хидроелектрана. Према мом мишљењу би требало у Устав БиХ ући да су воде национални интерес - закључила је мостарска одборница, која је већ покренула иницијативу за смјену комплетног Одјела за урбанизам Града Мостар због нерегуларног рада.