Енглески физичар, математичар, механичар и астроном Исак Њутн /1643-1727/, један од највећих научника у историји човјечанства, рођен је на данашњи дан 1642. године.

Њутн је био универзитетски професор на Кембриџу, а открио је гравитацију, односно општи закон привлачења маса, чиме је почела нова епоха у механици и астрономији.

Од 1703. до смрти 1727. године, био је предсједник Лондонског краљевског друштва.

Независно од Вилхелма Лајбница, Исак Њутн открио је диференцијални и интегрални рачун. Поставио је основе класичне физике и открио неке законитости у оптици.

Њутн је објаснио падање и кретање тијела, кретање Мјесеца око Земље и планета око Сунца, кретање комета, плиму и осјеку.

Открио је закон инерције, независности дејства силе и акције и реакције, те извео остале теореме механике.

Њутн је у математици пронашао и методу интерполације, уопштио бином и нашао биномни бесконачни ред, методу приближног одређивања вриједности нула функције, класификовао око 80 алгебарских степена. Конструисао је први телескоп са конкавним огледалом.

У његову част јединица за силу се назива "њутн" и обиљежава латиничним словом "Н" /Н/.

Француски математичар Жозеф Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живио, додајући да је он, такође, и "најсрећнији јер се систем свијета не може открити и установити више од једног пута".

Енглески пјесник Александар Поуп, импресиониран Њутновим достигнућима, написао је чувени епитаф: "Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност.
Бог рече: `Нека буде Њутн!` и све постаде свјетлост".

Њутн је преминуо 31. марта 1727. године у Лондону.