У кривичној пријави од 12. јула 1996. године помињу се имена 12 силованих Српкиња из Храснице и Соколовић Колоније, међу којима је и једна ученица, која је убијена након силовања.

Силовања су вршена у за то припремљеним становима, али само за интерне потребе, тј. "за елиту команде Четврте моторизоване бригаде", затим приликом упада у станове и у канцеларијама затвора.

У саставу Четврте моторизоване бригаде били су "хосовци", то је 15 људи под командом Хајрудина Фазлића - Бате, а логор је био на стадиону "Фамоса" и у школи "Aлекса Шантић".

Силоване су Б. М, З. Х, М. Ж, С. М, З. К, Б. П, С. М, Б. Х., Р. М, С. В, М. Д. и ученица Б. Л. Једна од силованих (С. М.) је ухапшена, јер јој је у стану нађена дјечија играчка "воки-токи", а у храсничком затвору је провела 18 мјесеци.

Полицајац Aдмир Шабовић пљачкаш

Претреси станова вршени су по налогу команде Четврте моторизоване бригаде, челни људи су били Енес Зукановић, а послије Фикрет Пљевљак (током 1992), претресима и пљачком руководили су командир војне полиције Aдмир Шабовић, његов замјеник Нермин Бајрамовић - Баки, сарадници и извршиоци војни полицајци Перо Шутало - Усташа, Мирсад Сарајкић - Куба, Мирсад Башалић - Цинци, Фехим Белко, браћа Сенад и Самир Aгић - звани "мишеви", те Муниб Хоџић - Муна, Един Капетановић - Кина, "хосовци" са Хајрудином Фазлићем - Батом на челу.

Јавне куће за интерну употребу су била два стана, гдје су довођене претежно дјевојке и млађе жене од 16 до 20 година за командни кадар, један стан иза школе "Aлекса Шантић" и други преко пута височке продавнице у Храсници.

Главни организатор за привођење дјевојака био је исљедник у храсничком затвору и официр безбједности - бивши пиљар Мустафа Гегај. Он је за своје потребе приводио за једну ноћ више, претежно малољетних дјевојака - једна му је спремала храну, друга га служила на кољенима, трећа спремала стан, а над четвртом се сексуално иживљавао.

У становима су силовања вршила маскирана лица, па се претпоставља да су то били познаници и комшије - стоји у пријави.

Жртва Б. П. силована је у припремљеном стану, по њу су дошли војни полицајци Суад Дедовић - Цико, Aднан Мемић - Кефа, са још двојицом непознатих, под изговором да је воде на саслушање у полицију, али су је одвели у стан и наизмјенично силовали.

Силовања су вршена у канцеларијама управе затвора. Поред канцеларије управника затвора налазила се просторија са два кревета која су служила за силовања.

Привођењем Српкиња и сексуалним иживљавањем бавили су се појединци из команде Четврте моторизоване бригаде - Мустафа Гегај, Суад Дедовић, Хамо Локванчић - Бриле, Мирсад Сарајкић - Куба. Они су више пута у стан Хаме Локванчића доводили Д. Ч. и Б. Г. (коју су прво тукли, а онда су је силовали Хамо, Суад и још тројица неидентификованих мушкараца).

Ученица силована, па убијена

Ученица Б. Л. је становала код пријатељице муслиманке М. К. у Храсници када је група припадника Четврте моторизоване бригаде - Харис Ибрахимовић, Перо Шутало - Усташа, Суад Дедовић - Цико, Aлбин Локванчић - Доне - у ноћи крајем маја и почетком јуна 1992. организовала журку у стану у Школској улици, ламела 5, у Храсници, гдје су привели Б. Л., силовали је и убили из ватреног оружја.

Убиство је приписивано Харису Ибрахимовићу, који је послије, наводно, кратко био у муслиманском притвору, али је пуштен, јер је "доказано" да је Б. Л. узела Харисов пиштољ и извршила самоубиство, док се у Храсници причало да ју је убио Перо Шутало - Усташа, након силовања.

Леш ученице Б. Л. нађен је у гаражи Саве Мандића, у улици Храснички пут, закопана је близу моста, поред пута који води према муслиманском гробљу на Ковачима.

Жену чији су иницијали С. М. ухапсили су у мају 1992 (са 15-годишњим сином); приведена је у канцеларију Хариса Ибрахимовића, ухапсили су је Суад Дедовић, Aлбин Локванчић, Туцаковић - звани Чичак, а оптужба је била да је "снајпериста, да има радио-станицу".

Са сином су је пребацили у свлачионицу Рукометног клуба "Фамос", ту довели групу муслимана, њених суграђана, оба пола и свих узраста, који су је као Српкињу и "четникушу" пљували и псовали. Више пута ноћу одвођена у затворске канцеларије, гдје је сексуално злостављана.

Удовица С. М. (мајка двоје дјеце) ухапшена је 8. августа 1992. пошто су јој нашли дјечију играчку "воки-токи" при претресу. У војној полицији је испитивао Незир Aган, оптужујући је да то "није играчка, већ радио-станица", а од неких муслимана касније је чула да је ухапшена како би јој се одузео стан, у који је одмах по њеном хапшењу уселио Фехим Белко.

У пријави се наводи да постоје индиције да је силована, али она то није признала. Тучена је и злостављана.

Према тој кривичној пријави, затвор за Србе у Храсници била је фискултурна сала школе "Aлекса Шантић". Са греде су висили логораши. Тукли су их џаком пуним олова, гвозденим шипкама, везивали око столице у клупко, па тукли... Шеф логора био је Aмир Шабовић.

Ту су и затвори самачки хотел, гараже између два небодера. Хусо Мујановић је био управник.

У близини је био ровокопач за одвожење и укопавање лешева, којим је управљао Шефик Локванчић. Лешеве је одвозио у правцу извора Бунице и на друга мјеста ноћу.

(Наставиће се)