Источни фронт 251. дан: Путин: Напад Украјине на Црноморску флоту створио пријетњу војним и цивилним бродовима

01.11.2022. 17:45
0
ИЗВОР: in4s.net

У току је 251. дан специјалне војне операције коју Русија изводи у Украјини.

Путин: Напад Украјине на Црноморску флоту створио пријетњу војним и цивилним бродовима

Напад Украјине на бродове Црноморске флоте Русије створио је пријетњу и војним и цивилним бродовима укљученим у реализацију прехрамбеног споразума, изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на конференцији за медије након трилатералног састанка са лидерима Азербејџана и Јерменије у Сочију.

Путин је подсјетио да се Русија обавезала да ће осигурати безбједност извоза хране из Украјине.

- Напад који је извршен, неуспјешан напад, који је Украјина извела на бродове Црноморске флоте, мора се одати признање нашим морнарима и захвалити им што су били на висини задатка и одбили све нападе, али ови дронови, како подводни тако и ваздушни, дјелимично су ишли коридором којим се извози жито из Украјине - рекао је Путин, преноси Спутњик.

Он је додао да су ти подводни дронови дуги шест метара и имају око 500 тона експлозива.

- Ако неки такав дрон удари у брод, неће остати ништа ни од жита ни од брода. А ми ћемо бити криви. Због тога Министарство одбране исправно поставља питање како би извршило додатни рад са УН, а они, са своје стране, са Украјином, тако да Украјина гарантује безбједност овог коридора. Не видим ту ништа необично. То је питање усаглашавања позиција, обавеза украјинских партнера - рекао је Пути.

- На тај начин су створили пријетњу како за наше бродове, који треба да осигурају безбједност извоза жита, тако и за цивилне бродове који се баве овим (извозом) - нагласио је Путин.

- Али ако Украјина удари по овим бродовима, ми ћемо бити криви. Сада сви само говоре о томе шта ради Русија. Не сјећајући се чиме је то изазвано. А изазвано је стварањем пријетње за тај хуманитарни коридор - објаснио је предсједник Русије.

Путин је напоменуо да је руски министар одбране Сергеј Шојгу у понедјељак изнио став руског Министарства одбране по овом питању.

- Сложио сам се са њим, он (Шојгу) с правом каже: они представљају пријетњу и за наше и за цивилне бродове. А ми морамо да осигурамо безбједност цивилних бродова - закључио је Путин.

Русија није прекинула учешће у прехрамбеном споразуму

Руски лидер је додао и да Русија није прекинула, већ је обуставила своје учешће у прехрамбеном споразуму.

- Не говоримо да прекидамо учешће у овој операцији. Не, ми говоримо да обустављамо (учешће у прехрамбеном споразуму) - рекао је Путин.

Према његовим ријечима, један од организатора овог посла био је и генерални секретар УН.

- Радници УН активно су укључени у овај посао, на чему смо им захвални. Али нека они онда раде са Украјином, а Украјина мора да гарантује да неће стварати пријетње за цивилне бродове и руске бродове за снабдјевање - нагласио је Путин.

Путин је подсјетио да је Русија пристала на прехрамбени споразум у интересу најсиромашнијих земаља, али тамо стиже само 3-4 одсто жита.

- Цијели тај процес извоза жита са територије Украјине организован је под изговором да се осигурају интереси најсиромашнијих земаља. И то смо радили управо у интересу најсиромашнијих земаља. Не могу да се сјетим података за посљедње сате и посњедње дане, али све у свему – 34 одсто жита иде у Турску, 35 одсто, нешто више, у земље Европске уније. А само 3-4 одсто, према подацима Министарства пољопривреде, можда се понекад дешавало и мало више, до 5 одсто, цифра мало варира… ишло је у корист такозваних најсиромашнијих земаља по класификацији УН - прецизирао је Путин.

Русија остаје отворена за преговоре

Руски предсједник је поводом преговора са Кијевом изјавио да није увијек корисно износити своје ставове унапријед, али да би се добили резултати, треба сјести за преговарачки сто.

Међутим, подсјетио је Путин, Кијев нема жељу да преговара.

- Ми смо се њима договорили у Истанбулу, а они су затим све одбацили, а сада су сами себи, како сте исправно примјетили, забранили да са нама о нечему разговарају. Како можемо тренутно говорити о могућности споразума, ако нема чак ни жеље друге стране да разговара са нама - објаснио је Путин.

Према његовим ријечима, руска страна ће сачекати, јер ће можда сазријети неки неопходни услови. Он је додао да је добра воља руске стране да преговара са Украјином позната и не подлијеже никаквим промјенама ни недоумицама.

Русија је у суботу објавила да је обуставила учешћа у „прехрамбеном споразуму“ УН, који обезбјеђује извоз производа из украјинских лука због терористичких напада украјинских дронова на бродове Црноморске флоте у водама код Севастопоља. Осим тога, Русија је тражила да се 31. октобра организује засједање Савјета безбједности УН.

Прехрамбени споразум потписан је 22. јула, а пакет ових докумената предвиђа укидање ограничења на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива на свјетска тржишта, а такође одређује алгоритам за безбједан излазак комерцијалних бродова из црноморских лука под контролом Украјине дуж посебно отворених хуманитарних поморских коридора.

„The Times“: Британијa припремала Украјину за рат са Русијом прије почетка спцијалне војне операције

Припадници Оружаних снага Украјине прошли су војну обуку у управљању противтенковским пројектилима. Обучавали су их британски војници, који су стигли у Јаворив мјесец дана прије почетка руске специјалне операције, истакао је британски лист „The Times“, преноси УРА.РУ.

- Украјинску војску обучавало је 30 британских војника који су дошли у Јаворив. Обука се одвијала мјесец дана прије почетка специјалне војне операције, која је почела 24.  Фебруара - истиче се у чланку.

Подсјетимо, раније је шеф Министарства унутрашњих послова (МИП) Украјине Дмитриј Кулеба рекао да Украјина припрема контраофанзиву заједно са САД и Великом Британијом. Такође је објављено да би Велика Британија могла да пошаље до 600 војника у Украјину, како би се, како истичу, помогло Украјини и како би се та земља спасила од ,,руске агресије“.

Владимир Путин најавио је почетак специјалне операције у Украјини 24. фебруара. Према његовим ријечима, главни циљеви СВО су демилитаризација и денацификација Украјине.

Путин: Дјелимична мобилизација у Русији завршена

Позив на дјелимичну мобилизацију у Русији је завршен. Ово је истакао руски предсједник Владимир Путин на конференцији за новинаре након резултата трилатералних разговора са шефовима Јерменије и Азербејџана у Сочију. Руски лидер је обећао да ће ускоро са адвокатима разговарати о потреби доношења релевантног декрета.

- Разговараћу са адвокатима о томе да ли је потребно указом прогласити да је дјелимична мобилизација завршена. Али то је завршено, постављена је тачка - рекао је Путин у емисији ТВ канала Русија-24, преноси УРА.РУ.

Министарство одбране РФ је 31. октобра објавило завршетак дјелимичне мобилизације. Начелник одјељења је задужио команданте војних округа и Сјеверне флоте да до 1. новембра сачини извјештај о завршетку свих активности. Особљу је наређено да се врати на своје дужности као и обично. Претходно је Путин издао указ о почетку регрутације. Одлука је донијета 21. септембра у склопу руске специјалне операције демилитаризације и денацификације Украјине.

Русија у УН: Запад није успио да докаже да Кијев није умјешан у нападе на Севастопољ

Западне дипломате нису успјеле да докажу да Кијев није умјешан у напад на бродове руске Црноморске флоте у Севастопољу, саопштио је замјеник сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански.

- Интересантно је да нисмо чули директна порицања да су нападе извели Украјинци уз помоћ својих западних покровитеља - објавио је Пољански на Телеграму.

Према његовим ријечима, западне дипломате су једноставно кривиле Русију „за ситуацију генерално“, спомињали су нападе на инфраструктуру у Украјини, „плашили су глобалном глађу“ због поступака Москве. Такође су апеловали на Русију да се моментално врати реализацији прехрамбеног споразума.

- Земље у развоју су, с друге стране, звучале опрезно, наглашавајући да су заинтересоване за то да се споразум реализује. Замјеник генералног секретара УН за хуманитарна питања Мартин Грифитс признао је да коришћење хуманитарних коридора у војне сврхе противријечи споразумима из Истанбула - додао је руски дипломата, преноси Спутник.

Сједница Савјета безбједности УН, коју је Москва затражила због напада на руске бродове у Севастопољу, одржана је јуче.

Кијевски режим је рано ујутру 29. октобра извео терористички напад на бродове Црноморске флоте и цивилне бродове који су се налазили на спољним и унутрашњим сидриштима у бази у Севастопољу. Након тога је Русија обуставила учешће у прехрамбеном споразуму.

Коментари 0
Повезане вијести
Срушен споменик Лењину Срушен споменик Лењину
Нови успjех руске науке: Вакцина против туберкулозе средином 2025. године Нови успjех руске науке: Вакцина против туберкулозе средином 2025. године
Упуцана у главу, подлегла повредама у болници Упуцана у главу, подлегла повредама у болници
Најчитаније
  • Слани мафини
    8h 16m
    0
  • Судбину Великог рата тог дана одлучило 62.000 Срба
    10h 11m
    0
  • Глас могућ за само три кандидата, теже до мандата са ниже позиције на листи
    8h 5m
    0
  • Оштар одговор Мајдова надлежнима након суспензије: Цитирао Ђоковића, поменуо двојицу судија
    21h 14m
    3
  • Група ходочасника са Романије кренула на поклоњење Чајничкој Красници
    9h 24m
    0