Црква Светог Варнаве на Врањешу, иако тек изграђена, већ је постала једно од важнијих мјеста духовног окупљања правосланих вјерника из Источног Сарајева, изјавио је старјешина овог храма, протојереј Бошко Тошовић.

Тошовић је испричао да је 2008. године, уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, са протонамјесником Ником Мојсиловићем, а ради оживљавања парохијског живота, на двије касиндолске парохије почео градњу нове цркве, за шта је изабрана узвишена локација на Врањешу.

-У почетку није било лако, почели смо са монтажним објектом гдје смо служили. Мало по мало смо скупљали новац, кренули од темеља и, ево, 11 година касније успјели смо да саградимо нови храм, који је један од симбола Источног Сарајева- рекао је Тошовић Срни.

Тошовић је појаснио да је црква изграђена према пројекту архитекте Љубице Бошњак у српско-византијском стилу са импозантном куполом, нешто већом него на осталим храмовима, јер се ослања на скривене стубове који су армирани у зидовима, што је омогућило бољу прегледност, али и предивну акустичност.

Према његовим ријечима, постављањем декоративне расвјете Храм је посебно постао уочљив ноћу, када његова фасада обасјава град.

-Унутра је репрезентативни иконостас урађен у Атељеу `Петровић` у Београду са мотивима манастира Мораче, Студенице и Хиландара у дуборезу. Урађена су и три трона са предивним тронским иконама Светога Варнаве исповједника, Пресвете Мајке Божије, док је на владичанском трону урађена реплика Христове синајске иконе, једне од најпознатијих у православљу- истакао је Тошовић.

Он је додао да је трећина цркве украшена иконописом који је дјело три умјетника из Београда, предвођених Немањом Марулићем.

Свети Варнава /Војислав Настић/ страдао да не би свијетлио

Божовић је нагласио да је градњом овог храма много урађено и на духовном просвећењу парохије, али и подизању култа Светог Варнаве, који је био готово непознат у народу.

-Свети Варнава /Војислав Настић/ је наш суграђанин који је након Првог свјетског рата као деветогодишњак са породицом дошао из САД. Монашки чин и име добио је уз благослов Светог владике Николаја /Велимировића/. Нажалост, нови комунистички режим није благонаклоно гледао на тог побожног човјека, па га је прогонио, затварао и мучио, да би на крају 1964. године преминуо под сумњивим околностима- испричао је Тошовић.

Тошовић истиче да се Свети Варнава слави као исповједник вјере, те да ће времена која долазе много тога показати колико је значајно то што је Варнава радио.

-Варнава је страдао само зато што је био угледан човјек, духовна величина и да не би свијетлио времену и режиму који је имао друге погледе на свијет, али и жељу да народу силом наметне своју идеологију- рекао је Тошовић.

Трећи храм посвећен Светом Варнави

Храм на Врањешу је, додаје Тошовић, након Беочина /гдје је и сахрањен/ и Новог Сада, трећа црква посвећена Светом Варнави.

-Налази се на дивном и узвишеном мјесту на Врањешу, са узвишеним разлозима да свијетли над Српским Сарајевом, свједочи и шаље поруку да се више треба плашити Бога него људи и да људи никада не могу угасити свјетло које је Бог упалио- указао је Тошовић.

Тошовић је нагласио да велику захвалност за помоћ градњи храма дугују општини Источно Ново Сарајево, начелнику Љубиши Ћосићу, општини Источна Илиџа, која сваке године даје одређени допринос, али и бројним привредницима.

-Готово да нема ниједног парохијана који није дао бар неки прилог за градњу цркве. Ако неко и није дао прилог, онда је бар благонаклоно погледао према храму и помислио: `Боже како лијепа црква` и тиме дао допринос- навео је Тошовић.

Он је рекао да му највећу енергију и радост пружају бројни вјерници свих генерација који долазе на богослужења, а да је посебан доживљај присуствовати службама на велике хришћанске празнике, када је овај храм препун вјерујућег народа.

-Наша парохија је пуна живота, што потврђује и велики број вјенчања, али, Богу хвала, и крштења која сваке године обављамо. Све је то доказ колико је овај храм био потребан нашој парохији, али и нашем граду- рекао је Тошовић.

С обзиром на то да Српска православна црква и Митрополија дабробосанска обиљежавају осам вијекова аутокефалности, Тошовић је рекао да је у плану да у 2020. години буде уприличено велико освештање Храма Светог Варнаве, за шта је потребно поплочати и простор око цркве.

-Потребно је да саградимо мањи објекат у којем ће бити продавница и палионица свијећа, а планирамо да направимо и вањску чесму, мокре чворове и кухињу. Све је то неопходно да бисмо могли нормално да функционишемо и да у тако припремљеном амбијенту извршимо тај свечани чин, који би требало да буде велики црквено-народни сабор за памћење- каже Тошовић.