До пет шољица кафе дневно може бити безбједно за срце, а чак донијети и одређене здравствене користи, показује најновија анализа Америчког удружења за здравље срца.

Кафа је најпопуларнији начин конзумирања кофеина широм свијета, али иако је повезана са вишеструким здравственим предностима, постоји стално питање колико је заправо безбједно пити, преноси "Јуроњуз".

Америчко удружење за здравље срце сада је објавило да је конзумирање до 400 милиграма кофеина дневно, око пет шољица, генерално безбједно за већину одраслих и може бити повезано са бољим здрављем срца.

- Еквивалент до пет шољица кафе са кофеином дневно без додатог шећера је безбједно и не повећава кардиоваскуларни ризик - рекао је Грегори М. Маркус, коаутор рада и професор медицине на Универзитету Калифорније у Сан Франциску, преноси Срна.

Резултати анализе указују да је умјерена конзумација кафе повезана с мањим ризиком од срчане инсуфицијенције, коронарне болести срца, можданог удара, као и хипертензије и дијабетеса типа 2 код одређених особа. Најмањи ризик од смртности забиљежен је код људи који дневно пију између двије и четири шољице кафе.

Иако кафа представља главни извор кофеина, он се налази и у чају, чоколади, газираним напицима, као и у појединим лијековима.

Стручњаци упозоравају да су подаци о утицају кофеина из других извора, нарочито енергетских пића, још увијек ограничени, те да су потребна додатна истраживања због могућих негативних ефеката на срце.

Кофеин се након уноса разграђује у јетри, а највећу концентрацију у организму углавном достиже у року од једног сата. Начин на који га организам обрађује разликује се од особе до особе и зависи од генетике, метаболизма, старости, али и навика у конзумацији.

Код људи који редовно пију кафу може се развити већа толеранција на кофеин, док други могу осјетити израженије реакције, попут убрзаног рада срца, нервозе или проблема са сном, чак и при мањим количинама.

Маркус наглашава да не постоји универзална препорука која одговара свима, те да је најважније пратити како организам реагује на кофеин и прилагодити унос сопственим потребама.

Истраживачи су такође подсјетили да начин припреме и додаци у кафи играју важну улогу. Веће количине шећера, ароматизованих сирупа и пуномасних млијечних додатака могу повећати калоријски унос и умањити потенцијалне здравствене користи које кафа сама по себи може имати.