Високе ноћне температуре, које су све чешћа посљедица климатских промјена, све више утичу на квалитет сна људи широм свијета. Нова анализа показује да просјечна особа данас годишње изгуби готово 56 часова сна због врућих ноћи.

Тропске ноћи, током којих температура не пада испод 20 степени Целзијуса, постају све учесталије, а њихов негативан утицај на одмор становништва све је израженији.

Према истраживању агенције "Клајмат сентрал", у периоду од 2020. до 2025. године просјечна особа изгубила је готово седам ноћи сна годишње усљед високих ноћних температура.

Анализа више од 1.300 градова показала је да се губитак сна повезан са врућинама и климатским промјенама најмање удвостручио у односу на почетак седамдесетих година прошлог вијека. Најизраженији проблеми забиљежени су на Блиском истоку и у Југоисточној Азији, гдје су становници годишње губили између 55 и 91 час сна.

Почетком седамдесетих година, људи који живе у просјечном граду са 500.000 становника губили су око 46 часова сна годишње због ноћних врућина, до 2020. године тај број је порастао на око 50 часова, а између 2020. и 2025. тај број је порастао на 56, за шта су највише одговорне климатске промјене, преноси Срна.

Иако су изразито топле ноћи постале глобална појава, њихов утицај није исти у свим дијеловима свијета.

У Европи су највећи губици сна забиљежени у јужним крајевима. Становници Напуља током посљедњих пет година годишње су губили око 51 час сна због високих ноћних температура.

У Атини је тај губитак износио 45 часова годишње, у Валенсији 42, а у Лисабону и Марсељу по 40 часова.

Ни сјевер Европе није остао поштеђен. Становници Единбурга годишње су губили око 21 час сна, док је у Стокхолму и Хелсинкију тај број износио по 20 часова. Најмањи утицај забиљежен је у Ослу, гдје су грађани губили око 18 часова сна годишње.

Резултати новијег истраживања показују да високе ноћне температуре више него двоструко јаче нарушавају сан особа старијих од 65 година у односу на људе средње животне доби. Такође, посљедице су готово три пута израженије у земљама са нижим средњим приходима него у државама са високим приходима.

Стручњаци упозоравају да је ноћ период када би организам требало да се опорави од дневних напора. Међутим, уколико температура остане висока, тај процес је отежан, па тијело остаје под додатним оптерећењем.

Недостатак квалитетног сна може негативно утицати на расположење, концентрацију, продуктивност, као и на здравље кардиоваскуларног и имуног система.