Шта се то дешава у позадини комуникационих технологија? Колико позадинских процеса постоји да би се успоставио један позив или послала једна порука који су као и интернет свакодневица у животима модерног човјека?

Ова питања интересовала су од малих ногу и младе м:тел инжењере Ивану Поповић и Јована Сладојевића који су вођени овим питањима уписали и завршили Електротехнички факултет у Бањалуци и запослили се у компанији која и даље предност даје телекомуникацијама и свим оним што оне носе.

Након праксе коју су обављали у компанији Мтел, а током које су се сусрели први пут са одређеним модернисм технологијама, Јован и Ивана започели су своје каријере на инжењерским позицијама. Јован ради као инжењер у Служби планирања и оптимизације бежичне приступне мреже, а Ивана као инжењер у Служби за експлоатацију и одржавање кабловске транспортне мреже.

- У току студија, похађао сам Мтел програм праксе који ми је помогао да створим бољи увид у то које све технологије постоје у компанији, као и начин на који се одвијају пословни процеси. Све док нисам конкурисао за обављање стручне праксе, нисам знао да ИП/МПЛС технологија постоји у Мтелу. Данас сам запослен на позицији на којој скупа са својим колегама вршим планирање нових локација за проширење бежичне приступне мреже (мобилне мреже), као и на оптимизацији постојећих капацитета мреже у циљу побољшања корисничког искуства у погледу преноса говорног сигнала и мобилних података - о свом искуству у Мтелу истиче Јован.

Ивана каже да је као прву станицу своје инжењерске каријере одабрала Мтел из разлога што сматра да у нашој држави за једног инжењера телекомуникација не постоји бољи избор. „Знала сам да по доласку у ову компанију добијам свог ментора који ће ме полако уводити у посао, а као неко ко је завршио смјер телекомуникације и одмах нашао посао у струци у компанији Мтел, могу само да позовем колеге са факултета да уписују овај смјер јер се неће покајати. Компанија Мтел улаже у образовање својих запослених, омогућавајући интерне и екстерне обуке“. Иако је свјесна чињенице да већина њених колега у данашње вријеме бира програмирање као свој пут, из свог искуства поручује да се и од смјера телекомуникација може јако добро живјети и напредовати, било да се одлучите остати у својој држава или ићи даље. „Нема зиме за инжењере телекомуникација, јер на крају крајева, неко мора и да преноси податке нашим колегама програмерима“, порука је Поповићеве.

Општи технолошки развој друштва је довео до растуће потребе и популарности развоја софтвера и софтверског инжењерства, тако да често „програмирање“ доживљавамо као синоним за инжењерску дјелатност данашњице. У овом смислу у други план стављамо инжењере који су заслужни за комуникацију између софтвера, апликација, база података, уређаја и на крају комуникацију између нас људи, а то су инжењери који се баве телекомуникацијама, инжењери попут Ивана и Јоване. Телекомуникације су биле „перјаница“ технолошког развоја много прије него што је развој софтвера постао толико присутан и популаран. Телекомуникациони системи и сервиси су база која је нужна да би се софтвери могли развијати и користити, а општи развој технологије довео је до тога да квалитет и савременост система на којима раде инжењери у Мтелу буде референтан било којем другом свјетском телекому. За разлику од не тако давне прошлости када су се телекомуникације базирале на физичким елементима ТК мреже, данас су у фокусу ИП мрежне технологије (MPLS, DWDM,IMS), Big Data, Cloud,  инфраструктура и сервиси, Internet of Things и друге технологије које долазе.

Управо зато, ове године конкурс за м:стипендије који је отворен до краја децембра 2022. даје предност свима онима који се одлуче за смјер телекомуникација, јер телекомуникације ће и у будућности наставити да прате општи технолошки развој друштва, а наши инжењери ће и даље активно учествовати у изградњи те будућности.

Више информација о м:стипендијама потражите на линку mtel.ba/Stipendije!