Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански др Порфирије (Перић) четврти је митрополит Епархије загребачко-љубљанске.
Рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Прво је од троје дјеце Радивоја и Радојке Перић, који су се, послије Другог свјетског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а Гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.
Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске православне цркве, на којем је и дипломирао 1987. године.
У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недјељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи епископ бачки. Исте године, епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у Манастиру Свете Тројице у Мушутишту 23. јуна 1986. године.
Послиједипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-1990). На истом универзитету стекао је звање доктора наука (2004).
У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990. године, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете породице. За епископа јегарског, викара Епархије бачке, изабран је на засиједању Светог архијерејског саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године. За митрополита загребачко-љубљанског изабран је на сједници Светог архијерејског сабора 26. маја 2014. године. Блажене успомене патријарх Иринеј (Гавриловић) га је, 13. јуна исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је митрополит Порфирије наслиједио блаженопочившег митрополита Јована (Павловића).
Ванредни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком.
Игуман
На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо послиједипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске породице у Ковиљу, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљeни су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.
На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лијечење од болести зависности, под називом ”Земља живих”.
Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по његовању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.
На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лијечење од болести зависности, под називом "Земља живих". Од оснивања прве заједнице 2005, до почетка 2021. године, кроз ова јединствена љечилишта у којима су знања и вјештине медицинских наука испреплетане са вијековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.
Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка митрополита Порфирија са мјеста игумана, бројало 25 монаха.
Био је први архијереј Српске православне цркве коме је повјерено старање над организацијом вјерског живота у Војсци Србије (2010 – 2011).
Митрополит
Програм свог пастирског дјеловања митрополит Порфирије је представио у приступној бесједи на устоличењу, у јуну 2014. године, рекавши:
- Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.
О свом идентитету и темељним вриједностима на којима заснива своје послање митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”.
Митрополит Порфирије његује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других вјерских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.
- Слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја, материјална обезбеђеност сваког појединца су оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи. -
Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.
Професор
Докторску тезу "Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог" Владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој је катедри наслиједио академика Владету Јеротића, са којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.
Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године, изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог Завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.
Аутор је књига "Лицем к Лицу – Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету" (Београд – Загреб, 2015) и "Премудрост у Тајни сакривена – Огледи из Теологије апостола Павла" (Београд, 2020), тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве двије године од постављења за митрополита (2014-2016), објављена је 2016. године под насловом "Загреб и ја се волимо јавно".