Усред туристичке сезоне, Јадранско море је сваким даном све више загађено, а стручњаци сматрају да због тога прете и заразе.

Најпроблематичније је, по свему судећи у можда најљепшем хрватском граду - Дубровнику.

Само у другој половини јула забиљежено је изливање отпадних вода у дубровачком и каштеланском акваторију, а инспекција за заштиту околине наложила је граду Дубровнику постављање ознаке забране купања на плажи у Колочепу.

„У мору је све више фекалија, а то би могло да се ријеши доношењем адекватних прописа“ каже Жарко Кобоевић са Поморског одјељења Универзитета у Дубровнику, који се бави овом темом.

Наводи да је хрватска страна Јадрана загађенија пропорционално повећању броја бродића и јахти.

„Говорим само о онечишћењу најужег морског појаса, уз саме плаже, градове, а не о отвореном дијелу мора, и говорим о онечишћењу са бродова, не с копна“ каже Кобоевић.

Он наводи пример Калифорније која је цијелу своју обалу прогласила "no discharge" зоном што се тиче фекалија, што значи да је забрањено испуштање фекалија са пловила у море.

„Калифорнија је успјела да ријеши то питање тако што одређује да фекалије из бродића морају да буду изнијете у тоалет у марини. Рјешења, дакле, постоје“ наглашава он.

Кобоевић објашњава да проблем нису луке с међународним прометом, него мање луке у малим мјестима гдје нема концесионара, нити ће га скоро бити, јер се то не исплати.

Сматра да би у концесионираним лукама био ријешен начин на који се бродови ослобађају фекалија и да се он сигурно не би сводио на њихово испуштање у море.

„Наши прописи кажу да фекалије не смију да се испуштају у лукама, него у отворено море, али није прецизирано шта је то отворено море. Ипак, треба напоменути да је фекално онечишћење биоразградиво, патогени организми умиру након неког времена, али није важно да ли живе дан или дан и по. Ако се нађу на плажи, неко може да се зарази“ каже Кобоевић.