Хрватски Институт "Плави свијет" саопштио је да у сјеверном Јадрану бораве најмање два велика кита, а на њиховој интернет страници објављен је снимак једног од ових великих сисара како плови поред "сићушног" брода од седам метара.

Истраживачи су скоро три седмице пратили боравак великих китова у Велебитском каналу и надају се да ће им прикупљени подаци помоћи да утврде из којег дијела Средоземног мора велики китови долазе у Јадран.

Један од китова пронађен је и фотографисан 17. августа у Велебитском каналу испред Стариграда-Пакленице.

На улазу у Новско ждрило кит је снимљен 5. септембра и прегледом фотографија утврђено је да је ријеч о другом киту, који за разлику од раније снимљеног није имао видљив урез на перају.

Истраживач Јуре Миочић-Стошић рекао је да су само 30 минута након тог открића добили телефонску дојаву грађана који су у Вирском мору спазили још једног кита.

– Тиме су ове фотографије потврдиле чињенице које смо добили прикупљајући опажања грађана да у сјеверном Јадрану бораве најмање два велика кита – додао је он.

Током јутра 6. септембра истраживачи су поново изашли на море, те су истог великог кита пронашли нешто сјеверније од самог Новског ждрила.

– Осим што су му зарони трајали краће, овај пут велики кит је био заинтересован за наш брод. У неколико наврата је на свега метар испод површине по четири-пет минута пливао уз брод. Током једног приближавања, окренуо се на бок те му се јасно видио готово бијели стомак – рекао је директор научног програма Института “Плави свијет” Гргур Плеслић и додао да је на тијелу кита примијећен већи број паразитских ракова.

Драшко Холцер, виши кустос Хрватског природословног музеја, направио је биопсију коже великог кита.

- Колико знам ово је прво успјешно биопсирање великог кита у Јадрану - рекао је он.

Холцер је навео да ће овај узорак послати колегама у Холандију, који тренутно раде популационо генетско истраживање великих китова Средоземља и Атлантика.

– Дугорочно наш је главни циљ утврдити колика је важност Јадрана за средоземну популацију великог кита. Да би то могли, потребан нам је велик број опажања током цијеле године – додао је он и нагласио да желе да допринесу бољем разумијевању китова, њиховој заштити и очувању.

Из Института наводе да је велики кит у Средоземном мору угрожена животињска врста, да је њихов број све мањи, а главне пријетње данас су им судари с великим бродовима који узрокују тешке повреде, ампутације дијелова тијела и смрт, те заплитање у илегалне лебдеће мреже, својеврсне зидове смрти, које се упркос забрани још постављају у неким дијеловима Средоземља.

На страници Института пише и како се треба понашати у близини кита.

– У случају да опазите кита, немојте га прогањати или му се приближавати, посебно ако животиња уђе у неко плиће подручје или увалу – наводе из Института и додају да ће животиња, уколико јој се да довољно времена да се у миру упозна са простором, без проблема пронаћи излаз.

– Савјетујемо да животињу посматрате одржавајући размак од најмање педесетак метара – додају из Института.