Прије три године се у загребачкој рибарници појавио млади, тек рођени морски пас. Чувари природе били су и одушевљени и забринути.

Радило се о склату сивцу (Squatina squatina), једној од најмирнијих и најугроженијих врста морских паса који се у Јадрану сматрао готово изумрлим.

- Млади склат на Долцу "указивао је на то да постоји популација која се размножава, међутим чињеница да се на продају нуди угрожена и строго заштићена врста била је забрињавајућа - истиче Перо Угарковић, сарадник на истраживању склатова у Јадрану, пише "index.hr".

Након тог открића започето је истраживање са циљем да се открије колико још јединки живи у Јадрану.

Пројект је водила непрофитна организација "WWF Adria" у сарадњи с Институтом за океанографију и рибарство.

Резултати су показали да се популација склатова, од некадашње дистрибуције која се простирала целим Јадраном, свела на мали део који гравитира ка Молатским острвима.

- Та је популација задња нада за очување ове врсте у Јадранском мору - упозорава.

Гледа своја посла

Склат изгледом подсјећа на ражу и мајстор је камуфлаже. Скрива се у песковитом и муљевитом дну, лови из засједе, а може да нарасте преко метар и по.

Живи и у Медитерану и источном Атлантику, али је свуда критично угрожен.

Угарковић је увјерен да би склат могао да постане бренд од ког би профитирала острва Молат, Силба и Олиб, али и цијела Задарска жупанија.

Примјер су Канарска острва, гдје се тренутно налази највиталнија популација, а рониоци плаћају велике своте како би га видјели, и то изван сезоне.

То је риба која не бјежи, каже Угарковић, па ју је лако фотографисати.

- Гледа своја посла, није опасна за људе и не наноси штету - напомиње. Додаје да је повећање њене бројности врло важно за морску биоразноврсност.

У Јадрану је до сада забиљежено преко 30 врста морских паса и готово су све безопасне за човјека. Бројност склатова у Јадрану некад је била значајна, чак су постојале мреже склатаре намијењене готово искључиво њиховом лову.

Већ деценијама то није тако, али снимци случајних улова и враћања у море, који се понекада објављују на друштвеним мрежама, буде наду да ће склат опстати.

Ненамјерни улов

Никола Косановић, професионални рибар из Привлаке, не пропушта прилику спасити сваку случајно уловљену јединку.

Каже да задњих пар година примјећује пораст броја склатова и све их пријављује Институту у Сплиту те враћа у море. Посебно га радије када улови неколико женки са младима.

Ова врста споро расте, касно достиже полну зрелост, има мали број потомака и стога је врло осјетљива. Осим тога, живи у плитким приобалним подручјима где је риболов најчешћи. Након што је склат проглашен заштићеном врстом, од циљане врсте постао је – дио ненамјерног улова.

Угроженост приловом свих јадранских рањивих врста најбоље дочарава управо прича о склату.