У част блиставе побједе над Турцима, краљ Милутин подигао је манастир Светих Архангела у Јерусалиму у близини Цркве Светог Гроба - и то на мјесту на коме је Свети Архангел Михаило спустио мач послије страдања становника у вријеме цара Давида.

Многе су цркве и манастири широм Православне васељене посвећене Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, од Јерусалима, у коме је краљ Милутин подигао своју задужбину, до Косова и Метохије и грчких острва, до области прекривених снијегом и ледом и далеких континената и непознатих предјела.

Једна од четрдесет задужбина Светог српског краља Уроша Милутина подигнута је у близини Цркве Светог Гроба у Јерусалиму, 1315. године и посвећена Светим Архангелима. Историја о настанку овог светог мјеста у Светој Земљи почиње у Малој Азији, првом битком српске војске са турским хордама које су угрожавале Источно римско царство, у којој је учествовао најбољи састав српске војске тог времена, са око хиљаду бораца. Стигли су као помоћ Милутиновом тасту, оцу краљице Симониде, византијском цару Андринику.

О изузетној побједи под вођством војводе Новака Гребостека посебна свједочанства у свом љетопису оставио је архиепископ Данило, а у другим документима помиње се да су "битке вођене много пута у самој Анатолији против безбожних Персијанаца", уз напомену да се морало прећи "и само Црно море". 

Манастир на Тасосу чува тајну Светог клина са Крста на коме је Христос разапет.

Да би на достојан начин обиљежио ову прву побједу над Турцима, краљ Милутин је на темељима разрушене цркве царице Јелене из четвртог вијека подигао Манастир Светих Архангела, на мјесту изузетног библијског значаја. Повезано је са 997. годином прије Христовог рођења и пописом становништва које је наредио цар Давид, да би видио колико има поданика.

На том мјесту је Анђео Господњи пружио руку на Јерусалим, са мачем који се забоде у камен испред њега. То мјесто и тај камен обиљежени су и данас испред олтара Милутинове задужбине, Светоархангелске манастирске цркве! Поред храма саграђени су и велики конаци, болница и посебна гостионица за поклонике који су долазили у Свету Земљу из Србије.

Духовни центар Срба у Јерусалиму

Постоји много докумената, записа и свједочења о животу и значају овог манастира, коме је и цар Душан обезбиједио велике приходе, почев од манастира Светог Спаса на Бојани, Светог Николе на острву Врањина и његових метоха, до такси које су плаћали Дубровник, Стон и Пељешац. Ови приходи исплаћивани су све до 1501. године. О великом утицају и обитавању Срба у Светој Земљи говори и податак да је почетком шеснаестог вијека овај манастир знатно обновљен и да су тих година Срби преузели управу над Манастиром Светог Саве Освећеног.

Цар Душан је приходима од Дубровника издржавао српски манастир у Јерусалиму.
Недавно, у овом вијеку, на Синају је, у архивама Манастира Свете Катарине пронађен рукопис грчког монаха Атанасиоса Ипсиландиса од 1533. године у коме стоји записано да: "Српски монаси, под управом пећког архиепископа одавно управљају и бораве у Манастиру Светих Архистратига у Јерусалиму."

Манастир је претрпио многа страдања у току вијекова, од напада бедуина и других пљачкаша, куге и других болести, до скоро потпуног урушавања. Грчка Јерусалимска патријаршија откупила га је пред крај седамнаестог вијека и до данас је у њеној надлежности, али се код познаваоца и ходочасника увијек помиње као српски манастир.

Близу је цркве Светог Гроба

Грчка црква га је откупила крајем 17. вијека, али га и данас сви зову - "српски".

Српским ће га звати и вођа руске мисије у Јерусалиму Порфирије Успенски, који је као и многи други руски црквени вјеродостојници и поклоници боравио у њему (јер Руси тада нису имали свој манастир)"", који каже да је ""Манастир Светих Архангела најљепши посјед у Светом Граду, са много икона, од који има много српских, са четрдесет келија у које се може смјестити и до двије стотине ходочасника"". Такође похвално говори и описује ризницу, болницу, трпезарију и "дивну библиотеку са грчким, латинским, српским и словенским рукописним и штампаним књигама".

Сви српски патријарси су ишли на ходочашће, а за Светог Саву литургија је на српском.

Походили су овај Манастир хиљаде српских ходочасника и многи црквени великодостојници, од Арсенија Трећег Чарнојевића, митрополита српског Михаила, до патријарха Германа и патријарха Павла. Сви су они присуствовали или учествовали у светој литургији, која се на српском језику о празнику Светога Саве служи вијековима.