Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић /1806-1856/ умро је 10. марта 1856. године.

Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту огледао његов књижевни талент.

Комедије "Лажа и паралажа", "Тврдица", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Женидба и удадба", "Кир Јања", "Родољупци" и "Београд некад и сад" - и данас су редовне на репертоарима српских позоришта.

Јован Стерија Поповић је у својим комедијима исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост.

Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.

Као начелник Министарства просвјете Србије Стерија је обавио пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.

Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског".

Он је у почетку писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.

У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све оно што је у српској књижевности створено прије њега.

Он је писац са великом књижевном културом - први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.

У склопу обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал "Стеријино позорје".

И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.