Ратни вихор се ширио БиХ и само се чекала црта од шибице и ко ће да запали пламен, написао је Славко Јовичић Славуј на свом блогу поводом 5. априла 1992. године када је СДА организовала контрадемонстрације као одговор на барикаде које су 4. априла подигли Срби у Сарајеву након што више од мјесец дана ништа није учињено да се пронађе и ухапси убица српског свата на Башчаршији Николе Гародовића у терористичком чину почињеном 1. марта.

Иако је највише муслиманско и политичко и полицијско руководство истог тренутка знало ко је убица Николе Гардовића, Јовичић је навео да је СДА 5. априла 1992. године организовала контрадемонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде, а све са циљем избијања већих нереда и хаоса, па и оружаних сукоба.

- Створене су све претпоставке и припремљен је терен да се у цијели хаос укључе и злогласне 'Зелене беретке', које су само на папиру словиле као параполицијске формације. Међутим, то су биле муслиманске војне и полицијске снаге спремне за отпочињање рата ширих размјера - истакао је Јовичић, свједок тадашњих дешавања у Сарајеву.

Тог 5. априла 1992. године припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци са солитера предузећа "Унис" из снајпера су пуцали на масу окупљену на масовним протестима испред тадашње Скупштине, а данас зграде заједничких институција БиХ. Циљ је био да се за изазивање свеопштег хаоса оптуже Срби, подсјетио је Јовичић у тексту објављеном на блогу.

Одмах послије пуцњаве муслимани су лансирали информацију да је пуцано из хотела "Холидеј ин", мислећи да се у том тренутку и хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он ухвати и линчује. Али тај план није успио. Караџић у то вријеме није није био у хотелу, истакао је Јовичић.

У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила, навео је Јовичић, свједок са лица мјеста.

Стручњаци су касније утврдили да старија жена, која је била учесник митинга и која је у организованој пуцњави рањена, никако није могла да буде погођена из хотела "Холидеј ин", већ се то једино могло извести из "Унисових" солитера које су Сарајлије "од миља" звале "Момо и Узеир".

С обзиром да муслимани нису хтјели да воде било какву истрагу у вези са убиством Николе Гардовића, дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно напуштањем српског кадра из тадашњег Министарства унутрашњих послова и Државне безбједности БиХ.

Све је указивало на то да се радило о добро осмишљеном муслиманском сценарију у режији СДА, а цијела та ситуација је имала трагичан епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ, подсјетио је Јовичић.