Ако сте се недавно запослили и нисте сигурни када ћете моћи користити годишњи одмор, односно не знате која су ваша права прописана законом, без бриге, јер ћемо у наставку детаљније објаснити након колико мјесеци рада и под којим условима можете користити годишњи одмор.
Када радник остварује право на годишњи?
Према Закону о раду Републике Српске, прописано је да радник има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Радник који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана, стиче право на коришћење годишњег одмора послије шест мјесеци непрекидног рада код послодавца.
Иначе, под непрекидним радом сматра се и вријеме привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду плате.
Битно је знати да, према овом закону, радник не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити.
Тако у свакој календарској години радник има право на годишњи одмор у трајању утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање четири радне седмице, односно најмање 20 радних дана.
Битно је знати да се годишњи одмор увећава по основу радног стажа и другим основима у складу са колективним уговором.
Такође, радник који ради на пословима са посебним условима рада, а према члану 59. став 1. овог закона, има право на годишњи одмор најмање у трајању од 30 радних дана, који се увећава у складу са ставом 2. овог члана.
У којим још ситуацијама радник има право на годишњи одмор?
Радник има право на један дан одмора за сваки мјесец дана рада у календарској години:
- ако у календарској години у којој први пут заснива радни однос нема шест мјесеци непрекидног рада и
- ако у календарској години није стекао право на годишњи одмор због прекида рада у смислу члана 79. став 2. овог закона.
Иначе, у годишњи одмор се не урачунавају периоди коришћења одсуствовања с рада по другим основима, па се за то вријеме коришћење годишњег одмора прекида.
Наиме, у случају прекида коришћења годишњег одмора, у смислу става 1. овог члана, радник, у споразуму са послодавцем, користи преостали дио годишњег одмора.
Приликом утврђивања дужине годишњег одмора радна седмица рачуна се као пет радних дана.
Овим законом је прописано и сљедеће:
- Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду плате и привремена спријеченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању, не урачунавају се у дане годишњег одмора.
- Ако је радник за вријеме коришћења годишњег одмора привремено спријечен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, има право да по истеку те спријечености за рад настави са коришћењем годишњег одмора.
По правилу, радник користи годишњи одмор без прекида, али, на захтјев радника, а уз сагласност послодавца, годишњи одмор може се користити у два или више дијелова.
Ако радник користи годишњи одмор у дијеловима, први дио користи најмање у трајању од двије радне седмице у току календарске године, а други дио најкасније до 30. јуна наредне календарске године.
Радник који није у цјелости искористио годишњи одмор у текућој календарској години због одсутности са рада са накнадом има право да преостали дио годишњег одмора искористи најкасније до 30. јуна наредне године.
Ко утврђује распоред коришћења овог одмора?
Распоред коришћења годишњег одмора утврђује послодавац, уз обавезу да раднике благовремено, а најкасније до 30. јуна, писаним путем обавијести о истом, с тим што радник може тражити коришћење годишњег одмора, у смислу члана 84. став 1.
Према потреби, послодавац може од савјета радника или синдиката затражити да дају своје приједлоге или мишљења о распореду коришћења годишњих одмора. Општим актом и уговором о раду може се ближе уредити начин коришћења годишњег одмора.
Битно је знати и да радници који раде на пословима наставе у образовним установама користе годишњи одмор за вријеме школских распуста.
Радник за вријеме коришћења годишњег одмора има право на накнаду плате у висини пуне плате, као да је за то вријеме био на раду, а такође остварује право на регрес за коришћење годишњег одмора, у складу са законом и колективним уговором.
Радник којем престане радни однос ради преласка на рад код другог послодавца за ту календарску годину користи годишњи одмор код послодавца код којег је стекао право и то прије престанка радног односа.
Слиједи и да раднику којем престаје радни однос због испуњавања услова за одлазак у старосну пензију и раднику којем престаје радни однос на одређено вријеме послодавац је дужан да обезбиједи коришћење годишњег одмора прије престанка радног односа, односно стицања услова за старосну пензију.
Ако радник из ст. 1. и 2. овог члана кривицом послодавца, у цијелости или дјелимично, не искористи годишњи одмор, има право на накнаду штете у висини просјечне плате радника остварене у претходна три мјесеца, сразмјерно дужини неискоришћеног годишњег одмора. Остале информације можете читати ОВДЈЕ.