Јама Занесовићи налази се недалеко од села Грачаница на релацији Бугојно – Горњи Вакуф.

Овим путем пролазила је и жељезничка пруга јер се на простору села Грачаница налазио рудник угља. Јама је удаљена 1.5 до 2 километра од путног правца, што отвара претпоставку да су овдје жељезницом довођене и жртве са других простора, врло могуће из Сарајева и околине.

Јама је била у облику звона или окренутог лијевка, петнаест метара или веће дубине.

Ископавањем угља након Другог свјетског рата простор око јаме је поравнат, а сама јама у врху засјечена и засута земљом.

Процјењује се да је у јаму Занесовићи бачено најмање 1500 српских жртава, уз мањи број јеврејских.

Ова претпоставка може бити потпуно оправдана ако се узме у обзир чињеница да су у Бугојну за мјеста заточења кориштена чак три објекта – затвор, хамбар Хермана Шпрунга и основна школа, за које свједоци наводе да су били пуни ухапшених Срба.

ОДЛОМАК 4 – злочини у селу Равно (Купрес)

- Јула мјесеца 1943. године наишла је купрешка милиција у наше село Равно и како је срела којег Србина, тако га је убијала. Тако су жртву Челебић Станка живог ножевима сјекли и комаде меса подносили његовом оцу Луки, жртви такође у том покољу, настрадалом. Том приликом усташе су говорили Луки нека једе месо свога сина.

Зборник докумената „Занесовићи“ у издању Фондације “Заборављени коријени” доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу. Испод сваког документа наведена је архивска референца по којој се оригинални документ може пронаћи. Зборник додатно садржи попис мјеста заточења и попис стратиша са описима, фотографијама, координатама и бројевима докумената у којима се стратиште помиње.

Документи потичу из Војног Архива у Београду и Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.