Како је настала најпознатија фотографија на свијету

06.03.2024. 20:00
0
ИЗВОР: Index.hr

Неколико тренутака прије него што га је војник боливијске владе стријељао, револуционар Ернесто Че Гевара рекао је свом убици: "Пуцај, кукавице! Убићеш само човјека!" Гевара је умро убрзо након тога, 9. октобра 1967. када је имао 39 година, али његова тврдња да то неће бити крај његовог насљеђа испоставила се као потпуно тачна. Данас, то насљеђе готово увијек поприма облик једне фотографије под именом "Јуначки герилац", коју су неки прозвали најпознатијом фотографијом на свијету, пише "History".

Та фотографија је направљена 5. марта 1960. године, седам година прије Гевареве смрти, на сахрани радника убијених у експлозији у кубанској луци, за коју је револуционарна влада Фидела Кастра кривила Американце. Гевара, генерал револуције и интелектуални носилац Кастровог режима, гледао је док је Кастро одржавао сахрану. На тридесетак секунди изашао је пред окупљене у близини Кастрове трибине, а тачно испред фотографа Алберта Дијаза Гутијереза, познатог и као Алберто Корда. Корда је направио двије фотографије Геваре, одлучног лица и дуге косе која му се вијорила испод беретке, прије него што се повукао у масу. Можда је захваљујући томе што је био модни фотограф, Корда од ове фотографије одлучио направити портрет, иако су га новине "La Revolucion" одбиле користити.

Неколико година касније, ова данас легендарна фотографија није била ништа више до личне омиљене фотографије човјека који ју је и направио. Корда је слику назвао "Guerrillero Heroico" - Јуначки герилац ратник - и објесио је на зид, повремено дијелећи копије гостима. Тек 1967. године јавност је први пут видјела слику која се појавила у часопису "Paris Match" с чланком о латиноамеричким герилским покретима.

Гевара је убијен у новембру те године, заробљен током борби с боливијским револуционарима. Током комеморације у Хавани, на фасади зграде Министарства унутрашњих послова висила је огромна штампана слика "Guerrillero Heroico". Гевара је постао мученик глобалне револуције, а Кордеова фотографија је постала симбол побуне.

Сљедеће године је ова слика Геваре постала вирална. Појавила се на насловној страни Гевариних мемоара, објављених у Италији. Такође је кориштена за насловну страну књижевног часописа који је издавала подземна жељезница Њујорка. Исте године, ирски умјетник Џим Фицпатрик створио је стилизовану верзију слике, поставивши црно-бијелог Гевару на црвену позадину. Дистрибуисао ју је што је више могуће како би одао почаст Гевариној баштини. Плакат с Фицпатриковом сликом приказан је у умјетничком центру Arts Lab у Лондону. Та година, 1968, била је година немира широм свијета, а слика Геваре истакнута је током студентских нереда који су у мају захватили Француску, популистичких протеста италијанске "Вруће јесени" и ненасилних демонстрација низоземског "Провоса".

Осим тога што је постала симбол протеста и што је красила зидове многих домова, слика Геваре постала је популарна и у модним круговима, јер је завршила на многим мајицама и плакатима. Група "Rage Against the Machine" користила је модификовану верзију ове слике за омот сингла "Bombtrack" из 1993. године, а Мадона ју је искористила на омоту свог албума "American Life" из 2003. године.

Коментари 0
Повезане вијести
Че, мит који траје пола вијека Че, мит који траје пола вијека
Најчитаније
  • Демос више није дио власти у Палама
    19h 45m
    18
  • Павле Шкрба остварио тријумф у Мостару
    21h 34m
    0
  • Ко остварује право на стамбени кредит из средстава ИРБ-а?
    21h 53m
    0
  • Гол Јовића који је Србију оставио у игри за други круг (ВИДЕО)
    19h 13m
    0
  • Посљедњег јунског дана традиционална „Јагњијада“ на Вучијој Луци
    20h 53m
    3