У 40. години, Франц Кафка, који се никада није женио и није имао дjеце, шетао је парком у Берлину када је срео дjевојчицу која плаче јер је изгубила своју омиљену лутку. Дjевојчица и Кафка су безуспjешно тражили лутку. Кафка је предложио да се поново сретну сљедећег дана, да се врате и да је заједно потраже.

Сљедећег дана, још увијек не пронашавши лутку, Кафка је дјевојчици дао писмо које је „написала“ лутка у коме је писало: „Молим те, не плачи. Отишла сам на путовање да видим свијет. Писаћу ти о мојим авантурама“.

Тако је почела прича која се наставила до краја Кафкиног живота. Током њихових сусрета, Кафка би читао пажљиво написана писма лутке са авантурама и разговорима које је дјевојчица са одушевљењем слушала.

На крају јој је Кафка донио лутку (купио је нову) која се вратила са дугог пута по свијету у Берлин.

- Уопште не личи на моју лутку - рекла је дјевојчица. Кафка јој је потом уручио још једно писмо у којем је лутка писала: „Моја путовања су ме доста промијенила, не изгледам исто као кад сам те напустила“. Дјевојчица је загрлила нову лутку и срећна је однијела кући.

Сљедеће године Кафка је умро.

Много година касније дјевојчица, која је већ одрасла, пронашла је поруку унутар лутке. У кратком писму које је потписао Кафка писало је: „Све што волите вјероватно ће бити изгубљено, али ће се на крају љубав вратити на други начин“.

„Кафка и путујућа лутка„

*Истинити догађај који се догодио Францу Кафки адаптирао је шпански писац Хорди Сиера, на основу сјећања Доре Дијамант са којом је Кафка живио пола године у Берлину. На основу ове приче снимљен је и кратки анимирани филм „Кафкина лутка“.