Замислите радни дан на којем се осјећате исцрпљено, а ваша енергија је на измаку. Нисте болесни у класичном смислу те ријечи, али једноставно немате снаге ни мотивације за свакодневне задатке. Ово није само осјећај умора; ово је реалност с којом се суочава све већи број запослених – посљедица непрепознатог и нетретираног менталног стања.

Статистике су запањујуће. Депресија и анксиозни поремећаји сваке године коштају глобалну економију невјероватних 1 трилион долара због изгубљене продуктивности. Уз то, ове болести су водећи узрок инвалидитета широм свијета, док се на радном мјесту често манифестују кроз одсуства и, можда још чешће, кроз присутност без продуктивности феномен познат као „пресентееисм“. Људи долазе на посао, али не могу да обављају своје задатке како треба због психичког оптерећења.

Ментално здравље на радном мјесту: зашто је важно?

Када причамо о менталном здрављу, често се фокусирамо на појединца и његове личне борбе. Међутим, ментално здравље запослених директно утиче на цјелокупно пословно окружење. Запослени који се суочавају са депресијом или анксиозношћу теже обављају свакодневне задатке, имају проблема с концентрацијом и мотивацијом, и склони су већем броју грешака. То може резултирати губитком продуктивности, али и повећаном стопом грешака, што додатно оптерећује тимове и читаве организације.

Ипак, постоји свијетла страна ове приче – улагање у ментално здравље запослених може донијети значајне користи. Организације које препознају важност менталног благостања не само да смањују трошкове везане за одсуства с посла, већ подстичу радну атмосферу у којој се запосленици осјећају подржано и цијењено. То ствара продуктивније, лојалније и мотивисаније тимове.

Улога послодаваца: Створите окружење које подржава ментално здравље

Послодавци играју кључну улогу у подршци менталном здрављу својих запослених. Флексибилност у радном времену, могућност рада од куће, те развијање култура у којима се отворено разговара о менталном здрављу – то су само неки од корака које свака организација може предузети. Када послодавац створи сигурно окружење у којем запослени осјећају да могу говорити о својим борбама, без страха од стигме или осуде, отвара се простор за превенцију озбиљнијих проблема.

Како ментално здравље утиче на продуктивност?

– Запослени који се боре с депресијом често се суочавају с недостатком енергије и губитком мотивације. То води ка повећању броја грешака, али и до смањеног радног ангажмана.

– Анксиозни поремећаји често изазивају немогућност фокуса на задатке, јер се ум стално бави страховима и бригама. Због тога је смањена ефикасност, а сваки задатак постаје изазов.

– Хронични стрес, који није препознат или третиран, може резултирати физичким симптомима као што су главобоље, несаница и болови, што додатно омета радну способност.

Зато је од кључне важности да радно окружење постане мјесто гдје су ментално здравље и емоционално благостање приоритет.

Шта послодавци могу учинити?

1. Едукација запослених и менаџмента о менталном здрављу. Први корак ка промјени је подизање свијести. Послодавци могу организовати радионице или предавања о препознавању симптома менталних поремећаја и начинима на које се може пружити подршка колегама.

2. Флексибилност и разумијевање. Флексибилно радно вријеме и могућност прилагођавања радних задатака у складу с потребама запослених може значајно смањити ниво стреса и осјећај притиска.

3. Пружање ресурса за подршку. Запослени морају знати да имају приступ ресурсима који им могу помоћи – било кроз програме подршке менталном здрављу унутар компаније, или кроз осигурање и подршку у проналажењу стручне помоћи.

4. Створити културу отворености. Као што је познати психијатар Виктор Франкл једном рекао: „Између подражаја и реакције постоји простор. У том простору лежи наша моћ да изаберемо своју реакцију.“ У радном окружењу, стварање простора за отворену комуникацију о менталном здрављу може помоћи запосленима да пронађу начине како да боље управљају својим стресом и емоцијама.

Вријеме је да приоритизујемо ментално здравље у радном окружењу

Свјетски дан менталног здравља 2024. доноси поруку коју не смијемо игнорисати: „Вријеме је да приоритизујемо ментално здравље на радном мјесту.“ Радно окружење мора постати мјесто гдје запосленици не само да остварују професионалне циљеве, већ и налазе подршку за своје емоционалне потребе. Послодавци који препознају ову потребу створиће не само продуктивнију радну снагу, већ и срећније, лојалније запослене.

Зато, нека нам овај октобар буде подсјетник на важност бриге о менталном здрављу – како за појединце, тако и за друштво у цјелини. Јер срећан, психички стабилан радник није само продуктивнији; он је и основа здравог и успјешног пословања.

Ако ви или неко у вашем окружењу осјећа притисак и бори се с менталним изазовима, не устручавајте се потражити помоћ. Отворен разговор може бити први корак ка опоравку и срећнијем животу.

Мр сци др мед Александар Пејић, Специјалиста психијатрије