Усљед смањења количина рибе на свјетском тржишту и огромног скока цијена те намирнице узгој шарана представља велику развојну шансу која, нажалост, Републици Српској и домаћој привреди измиче из руку јер је потенцијал великих рибњака у стечају годинама неискоришћен.

Два велика домаћа рибњака, приједорски и прњаворски изловом и продајом рибе претходних година покушавали су да закрпе текуће трошкове и измире плате неколико запослених који одржавају и чувају имовину тих, некада перспективних, а данас предузећа у стечају.

Због периодичног излова у водама прњаворског “Рибњака” рибе више и нема иако је прије двије године, захваљујући домаћинском пословању и донацији Владе РС, стечајно руководство извршило одређено порибљавање.

- Било би добро да поново урадимо исто, што нам је био план и прошлог прољећа, али новца није било тада, а нема ни сада. Зимус смо изловили нешто више од четири тоне и сада више рибе нема. Тренутно се не дешава ништа, нема никаквих активности, осим што одржавамо простор. Мора се косити и чистити јер вегетација може пребрзо све одузети. Чекамо да се оконча судски спор како би се стечај који траје од 2020. године приводио крају. Надамо се да ће то бити у овој години - рекао је за “Глас” стечајни управник прњаворског “Рибњака” Радомир Предојевић.

Много боља ситуација није ни у рибњаку “Саничани” у стечају, што је, према ријечима стручњака, поразно с обзиром на глобалне околности и велику потражњу за рибљим месом.

Директор предузећа “Тропик рибарство - рибњак Јањ” Зоран Тепић за “Глас” каже да се штета огледа у збиру бројних пропуштених прилика, односно бенефита које би домаћа привреда и Српска могле остварити у случају да поново заживи производња у поменутим рибњацима.

- Потенцијал је само по себи произвести своју храну и имати ту независност, тако да је штета у старту немјерљива. С друге стране, посматрано глобално, свијет се суочава са угроженим природним ресурсом и смањеним изловом дивље рибе у морима, што повећава потребу за фармским узгојем. Саничански и прњаворски рибњак могли би произвести сигурно око 3.000 тона шарана, што би било и више него довољно за домаће тржиште, плус би остало за извоз, чиме би ушло више новца у земљу, утицало би на раст бруто домаћег производа и слично - прича Тепић.

Додаје да би оживљавање производње стабилизовало и цијене шарана који, према његовим ријечима, никада није био скупљи на тржишту Српске.

- Цијена увозног шарана креће се од 13 до 15 КМ по килограму, а котлети и филети премашују 20 марака. Скупљи је од пастрмке, што никада није био случај. Полако иде раме уз раме са орадом и бранцином баш због тога што се увози, а рибњаци у Прњавору и Саничанима су примарно шарански. Управо због тога је њихов потенцијал немјерљив - категоричан је Тепић.