Просјечна плата у БиХ је у периоду од почетка 2020. године, претпандемијског доба, до децембра 2024. порасла за нешто мање за 50 процената, док је у исто вријеме вриједност потрошачке корпе скочила за готово 70 одсто.

Иако су просјечна примања у БиХ у том периоду порасла за 445 марака, са 961 на 1.406 марака, односно 46 одсто, она нису успјела да прате раст вриједности потрошачке корпе која је у посљедњих пет година са 1.863 скочила на 3.114 марке, што представља раст за 1.251 марку, односно 67 одсто. У преводу животни трошкови скочили су за 1.250, док је раст плата износио 960 марака. Разлика од 290 представља износ за колико је у овом периоду осиромашило једно просјечно домаћинство.

ХРАНА НАСУШНА

Да ствари не иду у добром правцу говори и податак да пада покривеност потрошачке корпе просјечном платом. Она је у децембру 2020. износила око 49 одсто, док пет година касније тај однос износи око 45 одсто. Прехрана и даље има највеће учешће у потрошачкој корпи - око 45 одсто и оно што највише забрињава јесте то да су управо цијене животних намирница највише утицале на њен раст, односно да су нам кућни буџети све тањи, јер су трошкови живота све већи.

Од десет намирница, оних животних, без којих једна породица једноставно не може, све су у просјеку поскупјеле око 50 одсто, а највише јунетина, чак 65 одсто. Килограм овог меса је прије пет година коштао 13,3 марке, а данас би требало издвојити скоро девет марака више.

Слиједи млијеко чија је цијена скочила за 64 одсто, а на трећем мјесту ове неславне листе налази се хљеб који је поскупио за 60 процената.

Да би се схватило колико су цијене појединих производа скочиле, оправдано или не, довољно је видјети колико се за просјечну плату могло купити одређених животних потрепштина прије пет година, а колико данас. Примјера ради, ако се анализирају и упореде подаци Агенције за статистику БиХ, почетком 2020. године се за просјечну плату могло купити 417 килограма хљеба, а пет година касније 37 килограма мање. 

Овдје је интересантно поменути да није јасно како су званична тијела која се баве кретањем цијена у БиХ и евидентирањем дошли до податка да килограм хљеба данас кошта само 3,7 марака. Векне су обично тежине од 300 до 400 грама, а њихова цијена се креће, у зависности од врсте, од двије до 3,5 марака. То значи да килограм ове животне намирнице у просјеку кошта од пет до 10 марака, што онда и претходну рачуницу чини још поразнијом. 

Када је у питању месо, за просјечну плату прије пет година могло се купити 125 килограма свињетине, а крајем прошле 113. У случају јунетине, тај дефицит износи девет килограма, кромпира 50, а у случају млијека и уља 70 односно 50 литара. 

НАДУВАНЕ МАРЖЕ

Економисти већ дуже упозоравају да се цијене хране неће вратити на некадашњи ниво те да ће док има потражње, односно промета, произвођачи и трговци и даље повећавати цијене. Како би стали у крај тој негативној пракси, у сусједној Хрватској покренули су акцију бојкота трговачких ланаца, али и бензинских пумпи. 

Планирано је да бојкот обухвати и угоститељске услуге, смјештај, превоз и доставу. Током једнодневног бојкота, који је одржан крајем прошле седмице, грађани су потрошили нешто више од 28,5 милиона евра, док је седам дана раније прије бојкота тај број износио 60,5 милиона евра. 

У међувремену је реаговала Влада Хрватске, утврдивши нову листу од 70 производа са ограниченим цијенама. На њој су, између осталог, и полубијели пшенични хљеб, крављи сир, шунка, маслац, свињска маст, кафа, поједино воће и поврће те детерџент за веш.

Према подацима хрватских медија, трговачке марже у овој земљи крећу се од 30 до 40 одсто, у Србији између 20 и 44, а Црној Гори око 20 одсто. Исти медији, позивајући се на званичне податке, указују да су трговачке марже од пандемије до данас готово удуплане, што је онда довело и до енормног раста у приходима појединих трговачких ланаца, који су у односу на 2020. повећани од 40 до 50 одсто. Података за БиХ нема, нити их ико званично објављује. 

Прича о бојкоту проширила се у међувремену и на Србију, Црну Гору, али и Сјеверну Македонију. Вирус незадовољства због високих цијена захватио је добрим дијелом и БиХ. Друштвеним мрежама се већ данима шире позиви грађанима да данас бојкотују продавнице, бензинске пумпе, кафиће и ресторане. Из удружења за заштиту потрошача кажу да не стоје иза овог позива, али и да га углавном подржавају. Једни сматрају да је неопходно подржати све што би могло довести до побољшања, нижих и прихватљивијих цијена, други да овај бојкот неће промијенити ништа набоље те да је неопходна реакција надлежних органа, док трећи сматрају да су трговачки ланци занемарили купце, доживљавајући их као неважан фактор у процесу одлучивања висине цијена. 

ЕКСТРА ПРОФИТИ

Према оцјенама економиста, раст цијена може да заустави само смањена потражња. Кажу и да ће све док купци пристају на садашње услове које им диктирају трговци - цијене и даље расти. Указују да је највећи раст цијена забиљежен код прехране те да повремена акцијска снижења од тридесетак одсто у ствари представљају реалне цијене неког артикла, а уз које би потрошачи можда могли да преживе, а трговци и даље пристојно зараде. 

Наводе и да потрошачи можда и нису свјесни да од њиховог (не)одласка у продавницу зависи висина цијена па и судбина трговинских ланаца, јер "резервни купци" не постоје. Слично мишљење има и извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац. Како каже, да би дошло до нижих цијена, мора доћи до смањења тражње. Мишљења је и да би велики трговачки ланци требало да обавијесте јавност како креирају марже, али и како објашњавају екстра профите. 

У Словенији су овај проблем покушали ријешити на сасвим другачији начин. Како би стали у крај високим цијенама и трговачким маржама, власти у овој земљи су прије неколико година донијеле одлуку да Министарство пољопривреде прати и објављује цијене основних намирница у великим трговачким центрима те ажурира сваких 14 дана. Грађани су на интернету могли пратити њихово кретање те сазнати гдје је неки од производа јефтинији. 

Из Инспектората Републике Српске саопштили су да ће због великог повећања цијена у наредном периоду интензивирати свој надзор у трговинама, с посебним акцентом на основне животне намирнице. Како су истакли, у континуитету прате стање цијена на тржишту и врше редован инспекцијски надзор, што је, како су рекли, видљиво и из извјештаја о извршеним контролама, предузетим мјерама и радњама инспектора, али да ће с обзиром на све околности, у наредном периоду појачати контролу.

Минималац

У БиХ је, према посљедњим званичним подацима, радно ангажовано око 783.000 људи, од чега је више од 40 одсто на такозваном минималцу. Иако је од 2020. године он имао раст од 90 одсто, ова категорија људи са својим примањима данас може да  купи тек трећину потрошачке корпе. 

Гориво и алиби

Врло често се многобројна поскупљења у БиХ правдају растом цијена енергената, али ако се анализира њихово кретање, односно колика је била цијена горива почетком 2020. и данас, долази се до податка који руши овај алиби. Прије пет година цијена горива на домаћим бензинским пумпама кретала се око 2,26 марака по једном литру, а данас 2,55. Разлика је 29 фенинга, што представља раст од 13 одсто. У истом периоду цијене пекарских производа порасле су за 50, па чак и 100 одсто, попут кифли и кроасана.

Пише: Вељко Зељковић