Како су Срби оставили велики траг у историји Русије

26.02.2024. 09:28
3
ИЗВОР: rs.sputniknews.com

Да Милош Црњански кроз „Сеобе“ није скренуо пажњу на велику сеобу Срба у тадашњу Русију, а данашњу Луганску народну републику, ова епизода у историји српског народа остала би мало позната.

Срби који су се тамо одселили оставили су велики траг у руској историји.

Још прије велике сеобе Срба на простор који данас заузима Луганска народна република 1751 – 1754, значајан број Срба служило је у руској војсци, објашњава историчар Ђорђе Ђурић са Филозофског факултета у Новом Саду.

У првим деценијама 18. вијека, за вријеме цара Петра Великог, руска војска била је веома активна, с обзиром да се руска империја ширила у више праваца.

Срби су играли веома значајну улогу у руској војсци и дипломатији током владавине Петра Великог. Такви су били гроф Сава Владиславић или адмирал Марко Ивановић Војновић. Међутим, половином 18. вијека, у Русију се сели велики број Срба из Хабсбуршке монархије.

Из Аустрије за Русију да не би постали кметови

Иако су сеобе Срба у Русију трајале читавог 18. вијека, најпознатија сеоба Срба у Русију збила се између 1751. и 1754. и њу је предводио Симеон Пишчевић, потоњи генерал руске војске, а коју је овековијечио Милош Црњански у другој књизи „Сеоба“, истиче Ђурић.

- Тада су Срби, који су живјели на територији Хабсбуршке монархије и били су у служби хабсбуршких царева, били веома незадовољни губитком свог милитарног статуса и покушаја угарског племства да им одузме привилегије и да их претвори у „мрску паорију“, како су говорили, то јест да изгубе привилегије које су имали као војници који служе монархији - прича Ђурић.

Слика


Због укидања потиско-поморишке војне границе, велики број Срба одлучио је да се пресели у Русију. У почетку, због савезништва тадашње руске царице Јелисавете и аустријске царице Марије Терезије, сеоба је била дозвољена, тако да почетак сеобе нису пратиле забране.

Међутим, када су хабсбуршке власти увидјеле да ће се Срби у великом броју преселити у Русију, покушавале су да спријече сеобе.

Тада у на територијама данашњих Луганске и Доњецке народне републике испрва настале аутономне војне области, Нова Сербиа, а потом и Славјаносербиа, каже Ђурић.

Досељени официри добили су чин више него што су имали у аустријској војсци.

- У наредним деценијама, до краја 18. вијека, па и кроз читав 19. вијек, Срби су имали врло значајну улогу на овом простору. Многи од њих су, као високи официри добили племићки статус, многи ће бити одликовани највишим орденом руске армије, Георгијевским крстом, који је подразумијевао и додјелу имања и велику пензију, тако да су то били људи значајни у овој области - наглашава Ђурић.

Поред данашње Луганске народне републике, гдје су се населили на готово ненасељеном терену и подигли прво утврђење, Тврђаву свете Јелисавете, Срби су насељени и у данашњој централној Украјини, у данашњој Кировградској области, додаје саговорник "Спутњика" за Србију.

Срби који су оставили траг у руској култури

Поред Симеона Пишчевића, од значајнијих Срба у Русији тога доба, Ђурић издваја генерала Симеона Зорића-Неранџића, који се у Русију преселио као дјечак између 1752. и 1754.

Он је, према Ђурићевим ријечима, израдио и план обнове „Славјаносербског царства“. Поред њега, ту су и генерали Јован Хорват и Јован (Иван) Шевић, као и генерал Петар Текелија.

С обзиром да су дошли у земљу гдје је живио народ исте вјере и сличног језика, већ друга или трећа генерација досељених Срба се асимиловала, наводи Ђурић. Према његовим ријечима, касније, у 19. вијеку, потомци досељених Срба играли су значајну улогу у животу области које су населили, сада не више као високи официри, већ и као чиновници и научници.

Академски сликар Сергеј Милорадович, спадао је у ред истакнутих руских умјетника друге половине 19. вијека, а трага су оставили и Андреј Дудрович, и Атанасије Стојковић, који су били ректори Универзитета у Харкову.

У модерно доба, најпознатији потомци Срба досељених у Русију су писац Владимир Војнович, који је свјетску славу стекао романом „Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина“, као вајар Јевгениј Вучетич, аутор, између осталог и споменика „Мајка отаџбина“ у меморијалном центру Сатљинградске битке у Волгограду.

Коментари 3
  • Generic placeholder image
    bobi.laforce@ticino.com 15.03.2024. 11:10
    X—X
    Идиотски коментар!!!!
  • Generic placeholder image
    X_X 26.02.2024. 15:09
    i onda nakon rusko-turskog rata, pomogli bugarima da nas satru s ledja!!!cast, srce i herojska borba nas je sacuvala a ne rus!!!nedaj boze da te grk hrani i rus brani
  • Generic placeholder image
    TSRS 26.02.2022. 19:41
    Isto tako nas narod duguje zahvalnost, poslednjem ruskom caru, Svetom Nikolaju Romanovu. Kada nam je pod naletom dvije germanske imperije u prvom svjetskom ratu bio upitan opstanak na ovim prostorima, Romanovi i Rusija nam je poslala pomoc. Hvala braci Rusima.
Повезане вијести
У току саслушање осумњичених за убиство двогодишње Данке Илић У току саслушање осумњичених за убиство двогодишње Данке Илић
Средњошколци из Источног Сарајева на Сверуском патриотском форуму у Краснодару Средњошколци из Источног Сарајева на Сверуском патриотском форуму у Краснодару
Годишњица страдања Милице Ракић Годишњица страдања Милице Ракић
Најчитаније
  • У суботу обустава саобраћаја на подручју Полицијске управе Источно Сарајево
    20h 1m
    0
  • Сјећање на Ицу - дјевојчицу лављег срца
    23h 25m
    0
  • Јереј Видак Вујадиновић - Дјечак
    10h 31m
    0
  • Фоча: Службеник осумњичен да је оштетио клијента банке за 20.000 КМ
    18h 54m
    0
  • У Средњој школи „28. јуни“ одржан округли сто о значају и заштити менталног здравља (ФОТО)
    10h 12m
    0