– К’о да га видим како ме гледа одозго, и ликује….”Шта је Никче, ниси знала колика ти је легенда тата? Шта је Нинуша, ћутиш, ћутиш, а?” – ово је Нина Вујошевић, ћерка надалеко чувеног хирурга Миодрага Лазића, прво помислила синоћ када је први пут на улицама Ниша угледала мурал посвећен њеном оцу.
Враћала се са посла и цјелодневне смјене када је угледала мурал. Кроз њено тијело су прошли трнци, кољена су јој клецала…Стајала је непомично када је на углу Булевара др Зорана Ђинђића и Сремске улице угледала како група младих Нишлија осликава мурал са ликом њеног оца. На само неколико стотина метара од Клиничког центра где је чувени доктор провео свој радни вијек, Нина се нашла пред очима који су је цио живот гледале са пуно љубави. Својим најближима рекла је да никада у животу није била поноснија.
– Нина је очни љекар. Послије шест година чекања, 1. фебруара ове године добила је посао. У тренутку њеног дипломирања, Лазић је био предсједник УО КЦ-а, али никада није покушао да ћерку запосли преко “везе” – рекао нам је извор близак ове поносне ћерке.
Идеја о осликавању мурала потекла је од студента Гаврила Станковића.
Др Лаза, како су га од милости звали, никада се није хвалио својим успјесима и орденима, живио је да помаже другима и то сви који су га познавали могу да потврде. Иначе, Нина каже да подршка њеном оцу не престаје из свих крајева свијета и да јој то помаже да преболи губитак.
А са Клинике гдје је чувени др Лазић радио, на Нинину адресу је стигла фотографија коју је он држао на свом столу чак 30 година. На њој се јасно види како др Лаза држи своју мезимицу. Данас, послије три деценије, Нина са сјетом држи ту фотографију у својим рукама.
