Иако су припреме за нови попис становништва у БиХ почеле прије готово четири године, још се нико не усуђује да каже када ће пописивачи поново "окупирати" општине и градове, али зато из званичног Брисела упозоравају да је потребно радити и на овом пољу.

Све уређене земље, на шта често подсјећају посебно демографи, попис раде сваких десет година, али како се на овај посао гледало у БиХ најбоље описује то да је, уз Сомалију, била једина земља у свијету која није успјела 2011. да организује попис становништва, домаћинстава и станова тако да је тај посао обављен од 1. до 15. октобра 2013. године.

БиХ је тако лани поново пропустила прилику да спроведе попис, а и даље није познато да ли ће га и када бити. Истовремено, у најновијем извјештају о напретку БиХ за 2024, у поглављу 18 - Статистика, службеници званичног Брисела су навели да би БиХ идуће године првенствено требало да, уз спровођење пољопривредног пописа, усвоји мапу пута за припрему новог пописа становништва и станова.

На те наводе у надлежним институцијама, судећи према одговорима које су доставили на питања "Гласа Српске", нема конкретних одговора.

У Агенцији за статистику БиХ наводе да, у складу са законом, координишу планирање, вођење и објаву резултата пописа становништва када "државни органи оцијене да је потребно" и да координација подразумијева поштивање Дејтонског мировног споразума, укључујући анексе седам и десет споразума који се, наиме, односе на избјеглице и високог представника. 

Признају да је на основу закључка Савјета министара БиХ формирана радна група која је израдила приједлог закона о попису становништва. 

- Међутим, финализација приједлога тренутно није могућа јер још нису дефинисани кључни елементи попут буџета и датума почетка пописа. Пракса показује да се Закон о попису становништва доноси тек након што су све кључне активности детаљно испланиране и потврђене. То укључује дефинисање датума почетка пописа, пописних питања, финансијског оквира, картографије те методолошких и организацијских докумената - истичу у агенцији на нивоу БиХ ,указујући на значај пробног пописа када је у питању тестирање предложених рјешења. 

Уз то, како наводе, осим статистичких институција, успјех пописа зависи и од учешћа других релевантних тијела БиХ и ентитета. 

- Заједнички рад и координација биће кључни фактори правовременог и тачног спровођења овог сложеног процеса. Тек када се утврде сви кључни елементи, БиХ ће бити спремна за спровођење новог пописа становништва - закључили су у Агенцији за статистику БиХ. 

Из Републичког завода за статистику подсјећају да је Влада још у новембру 2019. дала сагласност да се приступи изради нацрта новог закона о попису, уз учешће и сагласност надлежних представника Српске и услов да се у том послу поштује уставно уређење и надлежности БиХ и Републике Српске.

Агенција за статистику БиХ (БХАС) је у фебруару 2021. године упутила допис статистичким институцијама за именовање представника у Радну групу за израду приједлога Закона о попису становништва, домаћинстава и станова, што је Завод и урадио. 

- БХАС је у марту 2021. доставио статистичким институцијама приједлог закона. Завод је почетком априла те године, у складу са дефинисаним роком, доставио коментаре на приједлог закона. Након тога, Завод није добио повратну информацију о активностима о приједлогу закона, као ни о томе које активности су планиране, ни временски оквир за спровођење ове активности - поручили су из Завода за статистику Републике Српске. 

 У БиХ је, према подацима које је објавила Агенција за статистику, а на основу обраде пописница послије пописа 2013. живјело 3.531.159 становника.

Маневри

Посљедњи попис становништва протекао је уз велике проблеме, а све је резултовало тиме да је Република Српска објавила своје податке три године касније, незадовољна начином на који је Агенција за статистику БиХ обрадила податке, односно јер су људи из 196.000 пописница уврштени у стално становништво у БиХ, иако годинама живе и раде у иностранству.

Захваљујући том маневру, како су тврдили и како и даље тврде званичници Српске, број Бошњака у БиХ прешао је половину укупног броја становника и износи 50,11 одсто, што је и био циљ бошњачке политичке елите на којем су радили и са појединцима из статистике.