- Рађене су илустрацијом цртица и тачкица које су изузетно посебне, јер су на потпуно исти начин илустроване птице у Мирослављевом јеванђељу. Постоје историчари и историчари умјетности који тврде да је умјетник, док је гледао управо ове птице, стварао илустрације у Мирослављевом јеванђељу.

Ово "Спутњику" прича кустос Музеја Херцеговине, археолог Јелена Пујић, док стоје поред једне од камених плоча са интригантним, прелијепим птицама.

Највише плоча пронађено је у манастиру Завала, на најзападнијем ободу Поповог поља, а неке и на оближњем археолошком налазишту Црквина, гдје су остаци двије цркве, Светог Петра и Свете Петке. Плоче са рељефом птица су пронађене и у самом селу, узидане су у куће.

За потребе које цркве је уметник у камену клесао ове птице, само је једна мистерија, а делимично је осветљава веома важна чињеница, која отвара нову интригу - рајске птице из Завале готово су идентичне птицама које су украс најзначајнијег ћириличног споменика српско - словенске писмености из 12. века, Мирослављевог јеванђеља.

На мјесту гдје су птице пронађене, у манастиру Завала, игуман Василије их дочекује са архивском грађом музеја Југославије из прошлог вијека.

Док прелистава научни рад првих истраживача птица, објашњава да се дуго вјеровало да је манастирска црква Ваведења Пресвете Богородице подигнута у 12. вијеку, до посљедњих, недавно урађених истраживања. Првобитна црква је знатно старија, датира од 9. до 11. вијека.

- Темеље ове садашње цркве урадили су до тих старијих темеља, нису их ставили на те старе темеље. Кад смо вршили ископавања пронашли смо те темеље старе, мале цркве. Апсида је иста, она је остала на старим темељима, само је дозидана у висину - објашњава игуман.

На основу димензија, врсте материјала и обраде рељефа, плоче са каменим птицама готово сигурно припадају једној цјелини.

Највеће изненађење, када се плоче споје, уклапају се у ширину олтарске преграде првобитне манастирске цркве, доњи су дио зида који је дијелио олтар од наоса цркве, што руши теорију археолога Свеучилишта у Мостару који посљедњих година истражују оближњу Црквину, да су дио Цркве Светог Петра.

Плоче са каменим птицама савршено се уклапају у олтарску преграду прве цркве Ваведења Пресвете Богородице (Sputnik/Дејан Симић)

- Стручњаци су урадили реконструкцију ових камених плоча које би могле да се смјесте у димензије наше старе цркве. Она никако није могла бити на неком другом мјесту, јер није била тако мала. Све друге цркве на околним мјестима су веће - каже отац Василије.

И плоче пронађене ван манастира припадале су цјелини из Завале, само су касније донијете и искоришћене као дио црквеног намјештаја католичке цркве Светог Петра. Поједине су, ко зна када, отуђили мјештани и уградили у своје куће.

Завалске, прероманичке птице изузетно су важне, ови украси на каменој пластици заправо се сматрају религијским представама, а такво је представљање карактеристично за залеђе провинције Далмације.

Птице и у прозору цркве у Завали

Недавно су стручњаци Свеучилишта у Мостару на локалитету Црквине, недалеко од манастира, пронашли још једну камену плочу.

Међутим, навећи дио ове интригантне камене пластике, дијелове некадашњег олтара, чува Музеј Херцеговине у Требињу, чак 13 плоча. Откривене су 1957. године када је истраживана Завала и пренијете у Требиње.

Међутим, једна плоча ипак је остала у Завали. Уграђена је у сјевероисточни прозор цркве: „То је неко уградио, кад се обнављало, кад се проширивала црква, можда 1514. године. Имамо сачуван документ из те године, тражи се дозвола за обнову мале трошне цркве у Завали - каже игуман.

Док гледамо птицу у прозору ове важне светиње у којој је прве кораке ка духовном уздизању направио Свети Василије Острошки, схватамо да је веза завалских птица са Мирослављевим јеванђељем јасна и лаику.

Манастир Завала на рубу Поповог поља (Sputnik/Сенка Милош)

Мирослављево јеванђеље илустровано у Херцеговини?

Било је јасно и у Музеју, на боље сачуваним плочама, птице су готово идентичне.

Пујићева каже да је још током проналаска птица, 1957. године, чувени археолог, професор Марко Вего рекао да су птице потпуно на исти начин илустроване као и у Мирослављевом јеванђељу.

- Знамо да је текстуални дио Мирослављевог јеванђеља писан у Бијелом пољу, ми бисмо онда могли дефинитивно да тврдимо да су илустрације рађене у Херцеговини, односно вјероватно у манастиру Завала и његовој околини, јер је неко ко је то радио гледао и налазио инспирацију баш у овим птицама - каже Пујићева.

Она додаје да су други специфични, прелијепи украси на плочама из Завале троплетери који се користе у прероманичком периоду за украшавање камене пластике и у околним црквама, на простору некадашње провинције Далмације.

- То су религиозни симболи који су се користили у то вријеме, а претпоставља се да ова птица са нимбом око главе представља неки вид освјетљења, свјетлости, дакле нечег што је лијепо. Она је као свитање, можда бисмо могли тако да је објаснимо. Свакако је рајска птица.

Гдје су птице које недостају?

У Музеју Херцеговине не вјерују да ће се ускоро вратити да истражују на локалитету Црквине, на мјесто сусрета двије вјере, гдје се можда налазе плоче које недостају завалском иконостасу.

То мјесто послије рата припало је општини Равно у БиХ. Прави, коначни закључак о птицама могло би, вјерују, да донесе истраживање међународног тима. Оно би морало да се деси, јер колеге са друге стране границе тврде да су птице припадале Цркви Светог Петра, односно самостану.

- Ми бисмо сигурно рекли да птице припадају ономе на чијем подручју су нађене, с обзиром на то да је у близини манастир Ваведење и да су ревизиона истраживања показала да је старији манастир, односно старија црква испод данашње, ми верујемо да је то припадало народу који је у то вријеме живио на том простору - категорична је кустос Музеја Херцеговине.

Према најавама Свеучилишта у Мостару, њихово истраживање мјеста које више није у надлежност Музеја Херцеговине биће настављено.

Птице које свједоче о вјештини и надахнутости умјетника који их је уклесао у камену, а можда и о директној повезаности Завале са Мирослављевим јеванђељем, у Музеју Херцеговине изложене су уз његово фототипско издање.

Једна краси грб града Требиња, али је и заштитни знак Музеја Херцеговине.