Хришћански вјерници, који вријеме рачунају по грегоријанском календару, прославиће сутра Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову побједу над смрћу и над гријехом.
Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс – Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.
Исус Христос, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек, дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, ускрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.
Без ускрсења, као највећег догађаја васељене, како то наводе теолози, сама Христова жртва не би имала никаквог смисла, а хришћанство би била само једна лијепа прича.
Ускрс има вишеструки значај, поред основног – побједе над смрћу, он је и нада за живот будућега вијека и основа за поновни Христов долазак када ће Син Божији коначно уништити Сотону – извор зла, гријеха и смрти.
То је уједно и најстарији хришћански празник, који се празнује још од првих времена хришћанства. У црквеном календару нема стални, фиксни датум.
Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће бити други покретни вјерски празници.
На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се он празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневнице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.
Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Ускрса примјењују православне цркве односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији.
Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наслиједиле, протестантске заједнице.
Ускршња јаја се шарају на Велику суботу. Христос је разапет на Велики Петак, и то је најтужнији дан у години, дан када све радње које јесу или које асоцирају на радост, потребно одгодити, па тако и шарање јаја. Обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов вијенац.
