Ботаничар Небојша Стојановић из Београда прије неколико мјесеци почео је са садњом садница у портама цркава и манастира. Дарује саднице четири дрвета а то су кестен, кедар, дрен и гинко билоба.

Након Хиландара и бројних мјеста у Србији, стигао је и у Источно Сарајево. Донио је два кестена из шуме манастира Високи Дечани.

Саднице које су засађене у порти Храма Светог Василија Острошког узгојио је из сјеменки које је узео у манастирској шуми у Високим Дечанима.

Сјећа се да је прије неколико година, потресен причом о крчењу манастирске шуме, одлучио да сачува кестен из Високих Дечана.

Почео је да скупља сјеме, нашег српског коштана, како га је народ некада звао.

- Почео сам да расађујем и правим саднице и садим их свуда по нашем отечеству. Ове године сам кренуо 24. јуна из манастира Хиландар гдје сам добио благослов да садим. Наставио сам по Србији, по црквама и школама - прича Стојановић садећи кестен. Акцију садње стабала назвао је „Небеска ботаника“.

У неким будућим вијековима, када можда и заборав прекрије дио српске историје, кестени у порти храма свједочиће намјери једног човјека да покаже гдје су српски корјени.

- Надам се да ће ове двије саднице српског питомог кестена који је поријеклом из Високих Дечана наредних 400 година овдје причати причу о нашем постојању, о нашем светом манастиру у Дечанима када можда Срба тамо више и не буде. Да наредне генерације Срба знају гдје су нам корјени.-

Посљедних година се много урадило на уређењу храма Светог Василија Острошког у Добрињи. Осим унутрашњих радова, обовљена је фасада и уређена порта храма.

Милорад Вујић, старјешина Храма Светог Василија Острошког у Добрињи подсјећа да је урађена фасада и на Парохијском дому а овдје је и Спомен капела која је уређена прошле године.

- Овај простор око храма добија цјелину коју ће имати у наредном периоду. Прије неколико година смо овдје засадили неколико садница а ево намјеравамо и да наставимо са тим послом- каже Вујић.

Свештенство храма апелује на суграђане да чувају простор око храма али и све површине у граду које се уређују. Све то је, кажу, заједничка имовина коју треба додатно уљепшавати и сваке године унапређивати како би служила нама али и нашим потомцима.