Приходи од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитке од игара на срећу прошле године износили су 68.242.583 КМ, потврдили су за "Независне" у Републичкој управи за игре на срећу.
Према њиховим подацима, ово су за скоро 20 милиона КМ већи приходи у односу на 2020. годину.
- У току 2020. године ови приходи износи су 48.882.864 КМ, док су 2019. године они били у износу од 43.002.331 КМ - казали су из Републичке управе за игре на срећу.
Драго Вуковић, професор социологије на Одсјеку за филозофију и социологију Универзитета у Источном Сарајеву, сматра да је повећање ових прихода израз кризе друштва, а не неког напретка.
- У кризним ситуацијама и сиромашним друштвима људи иду ка играма на срећу у нади да ће нешто добити и обогатити се, и то је она позната стара латинска теза "хљеба и игара". Суштински, то што има пуно људи у кладионицама није израз неког доброг живота, и из мог угла, то је израз сиромаштва, а не богатства. Мислим да ово није индикатор доброг стања у друштву. Коцка и кладионице су једна врста порока који, када пређе неку границу, постаје лош савезник сваког човјека - нагласио је Вуковић за "Независне новине".
Додаје да постоји неколико модела по којима би се могла смањити та потреба за коцком те да људи треба да се баве другим послом, односно да развијају радозналост и интерес за друге садржаје.
- Људи треба да се врате раду, ми смо се одродили од рада, а рад је најважнија човјекова дјелатност по којој се он разликује од других живих бића. Рад значи стицати навике, како бисмо исте те навике могли усадити дјеци. Треба развијати културу рада. Када бисмо развијали ту потребу и те навике, мање бисмо имали слободног времена којег не бисмо искориштавали у кладионицама - појаснио је Вуковић.
Марко Ðого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је да је ово показатељ да се људи окрећу свему у нади да ће доћи до неког бољег живота.
- Ови приходи долазе од приватних приређивача игара на срећу и кладионица, док са друге стране 'Лутрија Републике Српске' послује у губитку и очигледно је да не раде у складу са временом, јер ми живимо у дигиталном добу. Игре на срећу нису уопште нека стратешка област за Републику Српску па ми није јасно који је смисао постојања јавног приређивача игара на срећу - истакао је Ђого за "Независне новине".
Додао је да неки јавни приређивачи игара на срећу у неким државама изузетно добро послују, јер је њихов менаџмент схватио да морају да се изборе на тржишту.
- Очигледно је да менаџмент нашег јавног приређивача игара на срећу није схватио да они нису буџетски корисник, него да морају пословати по тржишним условима, односно да се прилагоде тржишту - навео је Ђого.
