У срцу Шумадије археолози су пронашли монументалну грађевину већу чак и од Грачанице, за коју се претпоставља да је средњовјековна црква и да припада Немањићима.

Археолози су пронашли ову монументалну грађевину на налазишту Дворине, код Аранђеловца, трагајући за остацима куће посљедњег српског деспота Павла Бакића.

На том мјесту је пронађен тесаник са остацима фрескосликарства, тако да је археолозима било јасно да се ту налази црква, преноси "Б92".

- Ради се о средњовјековној цркви која је дугачка 27, а широка 14 метара, украшена живописом великих мајстора, што је чини једном од највећих у том добу, али је невјероватно да за њу нема никакав писани траг - рекао је за локалну новинску агенцију "РИНА" кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.

Задужбина оваквих димензија, каже он, могла је бити само владарска, па се засад претпоставља да припада Немањићима и да је средином 14. вијека подигао цар Душан у доба највећег процвата своје владавине.

 Изграђена је, навео је Миливојевић, у српско-византијском стилу, али њено постојање и даље је обавијено велом тајне, а на основу неких пронађених остатака сматра се да је управо у овој цркви било сједиште Београдске епископије у 14. вијеку.

Према његовим ријечима, црква има припрату која је заједно зидана са бродом који је осликан, док припрата није.

- Зато се претпоставља да се нешто у међувремену догодило, можда чак и смрт цара Душана, која битно мијења историју, али и даљу будућност ове цркве. Током истраживања овдје смо пронашли велики број фрагмената фресака које се сада налазе у музеју, а најбољи и најкрупнији комади су конзервирани - каже Миливојевић.

Он оцјењује да постоји много непознаница које ће се открити будућим истраживањима.

- Откривени су масивни надгробни споменици који свједоче да је изузетно богато становништво овдје живјело током средњег вијека, а на нама је да откријемо ко је све тада насељавао ово подручје - додао је Миливојевић.