Дужина животног вијека Европљана стагнира широм старог континента, а највеће успоравање у том смислу биљежи Енглеска, показала је најновија студија.
У истраживању се наводи да је за ту појаву крива алармантна комбинација лоше исхране, масовне физичке неактивности и све веће гојазности становништва, наводи Гардијан.
У просјеку је годишњи пораст дужине животног вијека у Европи опао са 0,23 године у периоду од 1990. до 2011. године на 0,15 година у раздобљу од 2011. до 2019., наводи се у истраживању објављеном у журналу Lancet Public health.
Од 20 земаља обухваћених истраживањем, раст дужине животног вијека је опао свуда осим у Норвешкој.
У Енглеској се биљежи највеће успоравање дужине животног вијека, а слиједе Сјеверна Ирска, Велс и Шкотска.
- Ова важна студија доказује да је превенција кључ за здравије друштво, па је управо зато она витални дио 10-годишњег здравственог плана на којем радимо заједно са британском владом - изјавила је директорка енглеске службе за јавно здравље НХС, Сара Прајс.
Она је додала да успоравање продужења животног вијека, посебно усљед кардиоваскуларних болести и карцинома, указује на хитну потребу за снажнијом акцијом у борби са кључним узроцима тих обољења, а то су лоша исхрана, физичка неактивност и гојазност.
Студија, коју су сачинили научници на челу са експертима Универзитета Источна Англија, испитала је промјене у дужини животног вијека у 20 европских земаља током периода од 1990. до 2021.
Један од фактора који су допринијели успоравању продужења животног вијека била је свакако и пандемија ковида 19, наводе експерти.
Стручњаци указују да земље гдје је продужење животног вијека најмање успорено, као што су Норвешка, Исланд, Шведска, Данска и Белгија, имају мањи број смртних случајева због болести срца и канцера.
Вођа тима истраживача, Николас Стил, рекао је да је управо у тим земљама здравствена политика њихових влада допринијела смањењу ризика од срчаних болести.
Како се наводи, закључци студије говоре да је потребна снажнија политика влада којом би се сузбила гојазност и подстакла физичка активност.
- Ради се о обимној, дугорочној политици заштите популације од ризика, укључујући ангажовање како би прехрамбена индустрија побољшала производњу и учинила исхрану једне нације здравијом - рекао је Стил.
Он је закључио да максимум дуговјечности у Европи још није достигнут, јер се у многим земљама дужина вијека још увијек продужава код старијих људи.
- Проблем је смртност код млађих особа, гдје има много простора за смањење ризика и превенцију пријевремене смрти - поручио је Стил, преноси РТЦГ.
