Република Српска не може ни да размишља о приступању НАТО-у с обзиром на то шта је тај војни савез учинио српском народу на овим подручјима и у мисијама у БиХ, изјавио је Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.
Којић је навео да се, имајући у виду податке о посљедицама дејстава НАТО-а, поставља логично питање да ли Срби могу размишљати о приступу овом савезу, за шта се залажу Бошњаци, као и о подршци учешћу Алијансе у било којој мисији у БиХ.
- Наравно да не можемо, јер то је неко ко је био спреман да убија недужне људе, да кориштењем осиромашеног уранијума прави контаминирано подручје за будуће генерације - рекао је Којић.
Он је напоменуо да је за вријеме НАТО бомбардовања Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године, према истраживањима које је овај центар објавио у књизи "Намјерном силом на Републику Српску", погинуло најмање седам цивила, 46 припадника Војске Републике Српске и петоро лица која су била на радној обавези, те рањено 98 српских војника и најмање 21 цивил.
- То сигурно није коначан број и још се ради на комплетирању података жртава који се помињу у више извора. Наше истраживање је потврдило да су у нападу на Српску кориштени најсавременији типови оружја, да је почињена огромна материјална штета, а да су највеће посљедице сурове НАТО кампање људске жртве - истакао је Којић.
Он је рекао да је, према документацији коју је користио овај центар, неспорно утврђено да је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, те да се та најмоћнија војна сила на свијету отворено ставила на располагање једној од страна у сукобу, чиме је омогућена предност бошњачким и хрватским јединицама, које су кренуле у општу офанзиву на српске положаје, што је довело до масовног прогона Срба са окупираних дијелова територије Српске.
Којић је навео да је у операцији "Намјерна сила" било укључено више од 5.000 војника НАТО-а из 15 држава, 400 летјелица, међу којима 222 борбена авиона и да је бачено је 1.026 бомби.
Он је додао да су уз НАТО авијацију истовремено дјеловале и снаге за брза дејства са положаја на Игману, и то по положајима у околини Сарајева.
Којић је рекао да је, према подацима Центра, прво дејство НАТО авијације на Војску Републике Српске забиљежено још 28. фебруара 1994. године када су ловци НАТО-а напали четири авиона Војске Републике Српске и када су погинула три српска пилота.
Он је подсјетио да се до података дошло систематичним истраживањем и прикупљањем докуметације из више извора, као и да су сви наведени у публикацији Центра која је промовисана на Београдском сајму 2017. године.