Разлика између новчаних уплата и исплата у кладионичким играма на срећу лани је премашила 69,4 милиона КМ, што је за око пет милиона више у односу на годину раније, а овакви подаци, тврде стручњаци, доказ су да кладионице у Српској представљају врло озбиљан бизнис који доноси већу зараду од индустрије.

Према подацима Републичке управе за игре на срећу, на територији Републике Српске прошле године је пословало 20 кладионица на укупно 782 уплатно-исплатна мјеста, а колико новца су клијенти тачно уплатили за клађење и колики је профит кладионица, у Управи нису могли рећи.

Навели су за "Глас" да је разлика између уплата и исплата у кладионичким играма на срећу у 2024. години износила 69,493 милиона КМ, док је у 2023. години та сума била 64,538 милиона КМ. Само годину раније разлика између уплата и исплата у корист кладионица била је тешка 61,275 милиона марака.

- Укупан приход од накнада и пореза од приређивања игара на срећу у Републици Српској у 2024. години износио је 155,38 милиона КМ, што је за 25 одсто више у односу на 2023. годину. Од тог износа, приход од накнада за приређивање кладионичких игара на срећу прошле године је био 13,898 милиона КМ, што је за 7,6 одсто више у односу на 2023. годину, када је износио 12,907 милиона КМ - рекли су у Управи и додали да у Српској тренутно послује 17 кладионица на укупно 761 уплатно-исплатним мјестом.

Иако подаци нису потпуни, може се закључити да је прошла година, као и 2023, за кладионице била пословно врло успјешна те да приређивачи ових игара на срећу и те како имају разлога за трљање руку.

Економиста Зоран Павловић за "Глас" каже да кладионице праве профит знатно већи од било ког сектора индустрије, а плаћају једнак порез, што је, како каже, врло неразумно.

-  Код нас је порески режим идентичан за све. Порез се на сваку зараду плаћа десет одсто, небитно да ли је ријеч о високопрофитабилним пословима, радно интензивним, нископрофитабилним или играоницама. Исти порез на зараду плаћа пекара која прави хљеб и има велика улагања и кладионица чија се улагања односе само на закуп простора и раднике, с тим да се данас највећи број клађења обавља онлајн, путем интернета, гдје нема потребе за радницима. Надлежни би требало да се позабаве степеном профитабилности сектора који дјелују на тржишту, те да они сектори који могу да плате више, морају то и да ураде - категоричан је Павловић.

Према његовим ријечима, кладионице су и озбиљан социјални проблем у БиХ јер све већи број грађана излаз из тешког економског стања тражи у клађењу и коцкању, западајући у личну и породичну пропаст.       

- Биједа тјера грађане да се кладе, они заправо купују наду да изађу из беспарице. Према неким незваничним подацима, укупан профит кладионица у БиХ достиже више стотина милиона КМ, то је практично исисавање новца од сиромашних грађана ове земље јер се богати људи не кладе путем телефона и не улазе у кладионице - рекао је Павловић.

Порез на добитак

У Републичкој управи за игре на срећу наводе да је укупан порез на добитак од игара на срећу и наградних игара у Српској у 2024. години износио 22,719 милиона КМ, што је за 25 одсто више у односу на годину радније. Приход по овом основу 2023. године је износио 18,063 милиона марака.

Аутор: Анита Јанковић Речевић