Корићка јама код Билеће је свето мјесто које будуће генерације не смију да забораве, речено је данас на обиљежавању 83 године од страдања више од 130 Срба корићког краја и околних села које су усташе у Другом свјетском рату прво мучиле, а онда бациле у ову јаму.

Код Корићке јаме јутрос је служена литургија у присуству великог броја грађана који су се окупили да одају пошту прецима које су мучиле и на превару у јаму бациле њихове комшије и познаници из Фазлагића Куле код Гацка у Другом свјетском рату.

Код Спомен-костурнице за 134 српска страдалника у центру села служен је парастос, а цвијеће су положили представници општина Билећа и Гацко, општинских борачких организација и потомци жртава.

Замјеник начелника општине Билећа Никола Бајовић истакао је да је Корићка јама светиња и да невине жртве и мученици корићког краја никада не смију бити заборављени, наводећи да тај наук треба преносити будућим генерацијама да се то не заборави и не понови, а ово мјесто коме се прилази са стархопоштовањем треба да спаја и чини сложним сав српски народ да истрпи будућа искушења.

Он је рекао да је тај ужасан злочин који се десио на Корићкој јами само дио укупног геноцида извршеног над српским народом од 1941. од 1945. године од муслимана, усташа, фашистичке Њемачке и њихових савезника на овом подручју.

Бајовић је навео да, послије 83 године, исти ти извршиоци најстрашнијег геноцида у историји човјечанства желе да Србе прикажу као геноцидан народ, те поручио да Срби не треба да се правдају за то.

- Добро знамо ко смо и шта смо и знамо свој пут, а то је пут Светог Саве, утабана стаза Светог Василија Острошког и многих других наших јуначких и светих предака које данас слиједимо - истакао је Бајовић.

Један од потомака страдалих Корићана Милош Сворцан истакао је да су на Корићкој јами од усташа страдали добри и поштени сељаци тог краја који никоме ништа дужни нису били, наводећи да су их усташе наивно превариле да се окупе на једном мјесту.

Он је поручио да се то никада не смије заборавити како се не би никоме поновило, додајући да зли људи никада не мирују и да је мало фалило да током Одбрамбено-отаџбинског рата поново направе злочине на овим просторима.

Потомак страдалих Корићана Марко Глушац, коме је дјед и још петнаестак сродника ту страдало, присјетио се да су их усташе камионима довезле до јаме, а потом их свирепо мучили на различите начине прије него што су их бацали у Корићку јаму.

- На превару су их прије тога окупили, као на неки састанак у селу, и то муслимани из гатачке Куле које су сви познавали, као и Хрвати које су окупљали туда - додао је Глушац.

Невесињски свештеник Славко Лаловић захвалио је свима који су дошли да одају почаст мученицима који су крвљу натопили ову свету земљу.

Он је истакао да срски народ треба у будућности да сачува и унариједи своју земљу, а потомци да не забораве све који су животе положили за отаџбину и да будуће генерације живе на истинским вриједностима и буду добри људи.

Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине.

У ту јаму су, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њиихове комшије муслиманске усташе, на најмонструознији начин убијени и бачени угледни српски домаћини, дјеца, старци тог краја.

У злочину, који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, у Корићку јаму су бачени убијени Срби из Корита и околних села.

Међу страдалницима је највише било мјештана из породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

Најстарија жртва био је осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.

Код Корићке јаме направљена је мала капела, а у центру села спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Касније је на том мјесту подигнут и споменик.

На тај начин је овјековјечено сјећање на тај монстуозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина о злочину је дуго прикривана.