Пандемија вируса корона на индустрију оставља огромне посљедице, а у овом моменту извјесно је да највећи утицај оставља на металну индустрију, гдје се биљеже губици већи од 50 одсто.
Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука, каже да је евидентно да је највећи пад у првих пет мјесеци ове године у металној индустрији, те да одмах након ње слиједе текстилна индустрија и производња намјештаја.
- То су гране које су извозно оријентисане и у овом моменту имају много мање наруџби него што је то било ранијих година. Док год се не оживе инострана тржишта, прије свега тржиште западне Европе, тешко можемо очекивати да ће наша индустрија имати оне резултате које је имала прије пандемије - каже Рачић.
Истиче да је основни разлог овом стању у прерађивачкој индустрији смањена тражња, која је настала као резултат пандемије те кризе и страха који владају у цијелом свијету.
- Та тржишта још нису опорављена. Тржиште није на оном нивоу да би могло да репродукује већу производњу - каже Рачић и додаје да су предузећа у овим областима у програму помоћи од државе, те да ће они свакако добити помоћ.
Ненад Лујић, директор предузећа "Бора БН" из Бањалуке, које се бави машинском обрадом, каже да су у марту, априлу и мају имали пад промета од 60 одсто.
- Преосталих 40 одсто боље да нисмо ни радили, јер је проток новца тотално стао. Многе свјетске фирме су биле скроз затворене мјесец дана, а неке чак и више. То су свјетске фирме са којима смо ми сарађивали и једноставно у овом периоду нисмо добијали наруџбе. Покушали смо да се спасимо и пређемо на наше домаће тржиште, јер правимо резервне дијелове за фабрике и производњу, међутим већина тих наших фабрика је наслоњена на италијанско тржиште - рекао је Лујић.
Он каже да криза још траје, али да су имали мали раст у јуну и јулу, те да имају најаве да би посао могао расти и у августу, али како истиче код колега са којима сарађује стање је лоше јер немају назнаке да би у августу могли добијати наруџбе.
- Ми имамо благи раст, али је проблем ликвидности - они који имају новац нам не плаћају, а они који немају - немају чиме ни да плате. Извоз је полако кренуо, међутим и иностране фирме су сада опрезне при давању наруџби јер и код њих постоји нагли пад - каже Лујић. Појашњава да је у овом тренутку тешко бити конкурентан на тржишту западних земаља јер њих у великом сегменту субвенционишу њихове државе.
Лујић сматра да ће се многи тешко извући из тренутне ситуације без помоћи државе.
- Без помоћи државе тешко ћемо се вратити на стари пут. Ако преживимо споро ћемо се враћати на стари пут и бити конкурентни на европским тржиштима - сматра Лујић и додаје да још нису добили помоћ за април за коју су се пријавили.
У предузећу "Метална индустрија Приједор", упоређујући обим посла у другом кварталу ове године са другим кварталом претходне године, кажу да је он опао за око 48 одсто, а да губици у односу на ранији период прелазе 50 одсто.
- Највећи фактор смањења промета је затварање граница и немогућност набавке потребног материјала, као и потребних услуга од кооперацијских фирми из сусједних држава. Поред наведеног, наша фирма је усмјерена већином на производњу дијелова потребних за бродоградилишта, а пошто је бродски саобраћај због тренутне ситуације сведен на минимум, самим тим је опала потреба за нашом производњом - кажу у МИП-у, који су стоодстотни извозници, те због тренутних забрана на границама нисмо у могућности ићи у потрагу за новим послом и развијати се.
Додали су да се због кратког рока од пет дана, у који се рачуна и два дана викенда, те због смањеног броја радника изазваног пандемијом, нису на вријеме стигли пријавити за помоћ државе.
