Потпредсједник Удружења новинара Републике Српске Мира Костовић изјавила је Срни поводом - 3. маја, Свјетског дана слободе медија, да је област медија неопходно законски уредити.

Костовићева је истакла да се Удружење новинара Републике Српске максимално ангажује да се ове године припреми закон о медијима у чије креирање би била укључена професионална медијска заједница.

Према њеним ријечима, са правим законским рјешењима који ће дефинисати медије и професионалне новинаре, њихова права и обавезе, новинари могу добити положај који произилази из одговорности посла који обављају.

- Када кажем положај, мислим и на материјални и на онај који се тиче безбједности - појаснила је Костовићева.

Костовићева је навела да су новинари често мета вербалних и физичких напада, те упозорила да се не смије дозволити креирање атмосфере у којој се новинари истичу као проблем само зато што раде свој посао.

- Уколико се некоме не допадају теме које новинар обрађује или питања којима се бави, то му не даје за право да у јавности од њега прави мету и свјесно или несвјесно ствара утисак да је у реду нападати новинара. С друге стране, свјесна сам да и у нашој професији постоје они који се у свом раду не држе основних принципа новинарства, али њих онда не можемо ни звати професионалним новинарима - нагласила је Костовићева.

Она је рекла да је јавна тајна да постоји значајан број медија који не поштују закон и раднике, како новинаре тако и остале медијске раднике, прије свега када је ријеч о неадекватним уговорима о раду у односу на обавезе и одговорност новинара, али и исплаћивању минималца на рачун, а остатак "на руке".

- Има ту још појединачних примјера, али је највећи проблем то што поједини медији своје новинаре не пријављују у складу са законом, а за свој рад су јако лоше плаћени. Нажалост, тачан број медија и новинара у Републици Српској не знамо јер не постоји регистар. Такође, подаци о платама којима располаже Синдикат медија и графичара су застарјели и непоуздани - оцијенила је Костовићева.

Она се осврнула и на измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске, а који се тиче клевете и увреде, наводећи да новинарима, иако предлагач истиче да новинари који професионално раде свој посао немају разлога да брину, много тога још није јасно и да брину.

- Јавне расправе много касне, јер је Нацрт закона усвојен прије више од мјесец дана. Умјесто широке дебате у јавности, за коју би било времена, добићемо јавне расправе у четири града. Нема ту много простора за присуство свих заинтересованих да би и предлагач имао прилику да појасни бројне недоумице - сматра Костовићева.

Она је додала да се новинари питају како ће се разликовати клевета и увреда и да ли је домаћи правосудни систем спреман за овакав закон, те да искуства новинара говоре да је судство сасвим неспремно да суди и по постојећим законима.

Костовићева сматра да се на јавним расправама неће чути ништа ново, али је важно да предлагач саслуша новинаре да би се на вријеме мијењало предложено.

- Уколико се ништа не промијени, суштина је у томе да ће тужиоци и судије тумачити написано, а бојим се да постојећи систем није спреман за овако уопштено дефинисане појмове. Очекујемо повољније рјешење након јавних расправа јер предложени нацрт у овом облику не можемо прихватити - закључила је Костовићева.

Генерална скупштина УН прогласила је 3. мај Свјетским даном слободе медија да би подигла свијест о важности слободе медија и подсјетила владе да је њихова дужност поштовати и осигурати слободу изражавања.