Са доласком топлијих дана крпељи су изашли на површину те су се почели завлачити грађанима, али и њиховим љубимцима под кожу.
Да су се због уједа крпеља почели јављати пацијенти у домове здравља, потврђено је за "Независне новине" из домова здравља из Српске.
- У Дому здравља Бањалука, током овог прољећа, било је спорадичних случајева пацијената с уједима крпеља. Сезона већег броја пацијената очекује се у наредном периоду - навела је за "Независне" Косана Станетић, начелница Службе породичне медицине.
Појашњава да ујед крпеља не значи истовремено и болест, јер уједене особе могу добити болест само ако је крпељ заражен.
- Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који слином пренесе узрочнике на човјека, али и гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузница. Угризом крпеља најчешће се преносе борелиоза (Лајмска болест, Еритема мигранс), крпељни менингоенцефалитис и неке рикециозе - рекла је Станетићева.
С обзиром на то да већина крпеља, како наводи, није заражена узрочницима заразних болести, најчешће је довољно само пажљиво уклонити крпеља.
- Крпељ се може уклонити с коже пажљивим извлачењем, уз помоћ пинцете, којом се захвати за горњи дио трупа, што ближе кожи и лагано извуче. Овај захват се може урадити и самостално, без одласка љекару. Ако се догоди да дио крпеља пукне или остане у кожи, најважније је уклонити труп и спријечити да крпељ дуже буде у кожи. Остаци главице или рила могу се уклонити и касније (самостално или уз помоћ љекара) - додала је.
И из Дома здравља Приједор за "Независне" потврђују да су им се у задњих 10-15 дана јављали пацијенти са уједима крпеља.
- Број ових пацијената није велики, јер је сезона тек почела и уобичајен је за ово доба године. У питању су лакши случајеви - рекли су из Дома здравља Приједор.
Према њиховим наводима, од уједа крпеља, који се дешавају сезонски, од раног прољећа до касне јесени, највише су угрожене особе које пуно бораве у природи.
- Најчешће су то шумовита подручја са неуређеном површином и подручја са високом травом. Због тога су најбољи начини превенције од угриза крпеља уређивање зелених површина, редовно кошење траве, уклањање жбуња и отпалог лишћа. Добро је носити заштитну одјећу свијетлих боја коју је потребно скинути и опрати након боравка у природи - појаснили су из Дома здравља Приједор.
Истичу да крпељи мрзе јаке и пријатне мирисе, па се такви користе у репелентима који се наносе на кожу када се иде у природу.
- Крпељи воле топла и влажна мјеста, као и космати дио главе, и потребно је прегледати тијело након повратка из природе, а нарочито обратити пажњу на пазухе, препоне, кољена и космати дио главе, као и љубимце, уколико их водите са собом - додају.