Иако фармацеути упозоравају да лијекови из кућних апотека којима је истекао рок трајања не би смјели завршити у канти за смеће, грађани Српске су у дилеми шта да раде с таквим медикаментима с обзиром да не постоји системско рјешење за одлагање фармацеутског отпада из домаћинстава.

Разне таблете, сирупи, капи, спрејеви који пацијентима након неког времена нису потребни или нису више безбједни за употребу, махом завршавају у контејнерима јер за друго рјешење грађани не знају.

Предсједница Фармацеутског друштва Републике Српске Рада Амиџић прича за "Глас Српске" да је прије 12 година организована акција прикупљања фармацеутског отпада из кућних апотека с намјером да се види колико становништво тога има.

Добијене информације прослијеђене су надлежним установама и требало је да их искористе за анализу, али и да се пацијентима укаже на потребу одговорнијег дозирања лијекова.

- То је био пилот пројекат 2010. године, трајао је три мјесеца и финансирало га је удружење. Сличне акције више нисмо иницирали јер нисмо имали новца да сносимо трошкове истих - рекла је Амиџићева.

Она је додала да у Српској тренутно не постоји системско рјешење за прикупљање фармацеутског отпада из домаћинстава, те да није дефинисано ни ко би сносио трошкове тог прикупљања.

- То питање требало би да буде предмет интересовања Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, али и установа које брину о екологији јер сав тај отпад заврши у смећу. Најбоље рјешење јесу пунктови у апотекама, јер је Српска веома добро покривена истима само треба наћи законско рјешење да се то исфинансира с обзиром да је то посао који захтијева ангажман и вријеме. Не може се очекивати да апотеке то раде бесплатно - истиче Амиџићева.

Наводи да је једини исправан начин за одлагање фармацеутског отпада контролисан начин уништавања јер има најмање штетних ефеката по животну средину.

- Произвођачи, апотеке, здравствене установе који имају на лагеру лијекове истеклог рока имају обавезу да их уништавају на контролисан начин, а исто правило требало би да важи и за пацијенте. Будући да сада нема могућности за то, а да у контејнер не треба никако бацати лијекове не знам шта бих савјетовала грађанима. Лично, лијекове са истеклим роком чувам у посебној кутији, не бацам. Чекам нека боља времена када ће ово питање бити системски ријешено како би сав тај отпад могла предати да се уништи на исправан начин - казала је Амиџићева.

Начелница Службе за фармацију у Институту за јавно здравство Републике Српске, Мирјана Ђермановић сматра да би поново требало да буде покренута иницијатива за прикупљање фармацеутског отпада из кућних апотека.

- Лијекове које пацијенти имају од претходно прописаних терапија никако не би смјели да пију код накнадних тегоба, јер не могу знати да ли им баш та доза треба, нарочито антибиотике. Било би добро да се такви лијекови могу одложити на адекватан начин - казала је Ђермановићева.

Да грађани у БиХ нерационално користе лијекове показала је и најновија студија Свјетске здравствене организације која је показала да сваки трећи пацијент пије антибиотике на своју руку.

Иако се антибиотици у апотекама у Српској не могу купити без рецепта, инспекцијске контроле показују да поједини и то правило крше.

- Фармацеутски инспектори су ове године извршили 360 контрола апотека а приликом контроле издавања антибиотика, наилазили су на неправилности у смислу да је у апотекама затицана одређена количина антибиотика која је набављена на црно. У једној контроли установљено је да је фармацеут издавао антибиотик без рецепта - рекли су у Инспекторату Републике Српске.

Спалионице

Рада Амиџић каже да апотеке, здравствене установе и други који генеришу фармацеутски и опасни отпад плаћају овлаштеним оператерима у Српској да исти прикупе и униште.

- Та друштва имају одговарајуће дозволе за транспорт и извоз отпада у земље које имају спалионице намијењене за уништавање лијекова. У Српској немамо такве специјалне спалионице - рекла је она.

Аутор: Анита Јанковић Речевић